30. 10. 2017. / nacionalist.rs

Др Рудолф Хансел: Отворено писмо Херти Милер

Отворено писмо добитници Нобелове награде за књижевност, госпођи Херти Милер, поводом говора на скупу Међународног београдског Сајма књига 23.10.2017.

Др Рудолф Хензел

Госпођо Милер, за мене је ово исмевање жртава!

Госпођо Херта Милер, до сада није било потребе да Вам се, нпр. због Ваших литерарних радова, обратим. Данас пак морам да Вам пишем. Повод: У српским новинама сам прочитао о Вашем говору на једном скупу у Југословенском драмском позоришту, организованом од стране Немачке амбасаде у Београду и Београдског сајма књига. О поменутом говору притом у немачкој штампи није било ни речи. Како наводи ”serbianmonitor.com” од 25.10.2017., на тему ”Експлозија национализма у тадашњој Југославији” и поводом НАТО агресије 1999. између осталог сте изјавили и следеће: ”Србија је сама себи донела зло и грађани морају да прихвате истину да су сами себи проузроковали патњу.” На питање да ли је насиље легитимно решење у политичким конфликтима, одговорили сте: ”(…). У ратној ситуацији једна страна мора да победи другу. Стога верујем да је војна интервенција људски и морално оправдана и у многим случајевима се показала као исправна. (…).”

У тренутку када је Београд био последњи европски град који је бомбардован у 20. веку, у једном есеју сте написали ”да разумете позицију НАТО-а и да Милошевић мора бити заустављен за сва времена. (…) Ако једна земља у периоду од девет година започне четири рата и притом градове практично претвори у гробља, то се више не може само уз помоћ речи зауставити. (…).” Рекли сте да ово мишљење до данашњег дана нисте променили: ”Још увек сам истог мишљења. (…) Ова земља је сама проузроковала сопствени бол и патњу. Срби су сами себи донели страдање.”

Госпођо Милер, овим невероватним изјавама открили сте своје непознавање истинске политичке позадине и тока уништења некадашње СФРЈ као и СРЈ у току деведесетих. Притом сте себи дозволили једно изузетно немарно додељивање кривице српском народу. И то све као немачка списатељица.

Дозволите ми да Вам отворено кажем како сам се осећао када сам чуо Ваш говор: као немачки грађанин и интелектуалац који се без предрасуда бавио политичким догађањима на Балкану, који је најоштрије осудио нападачки рат противан међународном праву САД-НАТО алијансе (уз учешће Немачке) против бивше Југославије и који зна да су у овом рату у огромним количинама коришћена високоотровна и радиоактивна оружја са осиромашеним уранијумом (”прљаве бомбе”) и тиме свесно и намерно почињен геноцид, морам да признам да сам Вашим благо речено неквалификованим изјавама ужаснут, згађен и као сународник посрамљен да је једна Немица све наведено приписала српском народу. Госпођо Милер, за мене је ово исмевање жртава!

У међувремену су у Србији агресивне врсте канцера као последица употребе оружја са осиромашеним уранијумом достигле како међу младима тако и међу старима епидемијске размере. Људска патња одјекује до неба. Према подацима Министарства здравља Републике Србије, сваког дана по једно дете оболи од канцера. Читава земља је контаминирана. Услед оштећења наследног материјала (ДНК), на свет долазе генерација за генерацијом малформисане деце. У два укратко сажета чланка, ”Рат који нема краја” и ”Летаргија срца” (објављених у „Neue Rheinische Zeitung-Online” у Немачкој а ”Печат” и ”Информер” у Србији) изнео сам многе значајне чињенице о овоме злочину без преседана.

Госпођо Милер, ако Вам до сада нису били адеватно разјашњени политички догађаји у бившој Југославији као и истински разлози и циљеви НАТО агресије 1999. и њихова катастрофална дејства или ако сте класична жртва немачких медија и њиховог кривљења истине, онда је то заиста залосно за   једног интелектуалца – али због тога се мозете бар извинити српском народу. Ваш колега Петер Хандке и многи други слободни умови нису постале жртве медијске манипулације, већ су независно размишљајући изградили сопствено мишљење и поступали потом храбро у складу с њим. Ако пак желите да својим изјавама подржите узрочнике геноцида говорећи им оно што желе да чују (није ми познато да је постојао било какав протест од стране нпр. Немачке амбасаде у Београду), онда то сматрам срамотним и крајње недостојним једне интелектуалке и уз то још и добитнице Нобелове награде.

Др Рудолф Хензел, Дипл.-Псих.

Линдау (Боденско језеро)

Извор: koreni.rspsychologische-menschenkenntnis.de

loading...