06. 11. 2017. / nacionalist.rs

БОРИС МАЛАГУРСKИ – Вечне поруке манастира не могу се угушити

Странци разумеју језик интереса. Њима треба доказати зашто је и у њиховом интересу да се не дозвољава уништавање цркава и манастира, јер је то напад на читаво човечанство, каже Малагурски

Ствари су се значајно промениле и да геополитичке околности њима више не иду у корист, а њихова реакција на наш филм је доказ њихове нервозе и очаја. Замислите – Рамуш Харадинај осуђује документарни филм снимљен од стране групе младих људи, у којој цивилизованој држави се премијер бави таквим стварима? То показује колико је наш филм велик ударац за њих, колико они, заправо, нису држава и колико су њихови политичари далеко од цивилизованог света.

У  филмy се појављује  реченица која каже „да ће уметност и њена вредност  победити насиље и рат“. Да ли је то поента филма?

-Историјски гледано, увек је тако и било. Насиље и рат долазе од стране политички мотивисаних фактора на светској сцени, пре свега на западу, али њихов утицај постепено одумире и примат преузимају источни центри моћи. Филм жели да представи лепоту нашег културног наслеђа, јер то јесте највеће благо цивилизованог света, благо које је кроз Србе стварано за читаво човечанство. Колико год неки покушавају да униште то благо, поруке коју ти манастири носе су вечне и оне не могу да се угуше. То је оно што највише фрустрира оне којима те поруке сметају, љубав увек на крају побеђује мржњу.

Српски манастири на Косову и Метохији (Грачаница, Богородица Љевишка, Пећка патријаршија и Високи Дечани) који су у фокусу филма, налазе се на УНЕСКО-вој листи заштите и допринос су светској култури. Коме то није јасно да светиње не могу да чувају они који су их грубо и брутално палили, разарали, уништавали, пљачкали … ?

-То није јасно онима који ни не знају шта се тим светињама дешавало и шта им се и данас дешава. На западу је створена негативна слика о Србима и Србији током ратова 1990-их, јер је та дехуманизација нашег народа била потребна да би се међу грађанима западних земаља скупила подршка за бомбардовање и убијање наших суграђана. Околности су се промениле и на западу су обични људи махом заборавили на ту пропаганду, те је сада прави моменат да представимо истину. Слике уништавања културног наслеђа на Блиском истоку од стране ИСИС-а обишле су свет, а захваљујући нашем филму, свет ће да обиђу и слике уништавања нашег наслеђа на Косову и Метохији.

Објаснили сте свету порекло речи Метохија. Да ли ће коначно, Европа и такозвана светска заједница, схватити зашто Албанци не воле ту реч, пa je у доба комунизма име Косова и Метохије било преиначено у Космет?

-Не мислим да је та тема од кључне важности за нашу борбу на међународном плану, она има већи значај за нас него за странце. Странци разумеју језик интереса. 

Документарни филм „Косово – моменат у цивилизацији“ младог српско-канадског режисера, Бориса Малагурског (29), део је широке кампање Републике Србије против пријема Косова у УНЕСКО. Малагурски је, после више веома успешних филмских остварења од којих је препознатљив по филму „Тежина ланаца“, са  екипом у којој су учествовали Милош Нинковић, сценариста,  Стефан Поповић наратор и Младен Јанковић, директор фотографије, направио нови документарни филм „Косово-моменат у цивилизацији“. Филм је прво предстваљен публци у Паризу( седиште УНЕСКА), затим публици у Београду у крипти храма Светог Саве, а недавно у оквиру Београдског сајма књига, и публици у оквиру промоција које су оджане под покровитељством Канцеларије Владе РС за КиМ која је суфинансирала овај пројекат. О овом импресивном филму који је, само што се појавио, већ постигао део циљева, Малагурски говoри за „Јединство“.

 Уверени сте да ће филм „Косово: моменат у цивилизацији“ бити прекетница негативном односу дела света према Србији…?

-Дубоко верујем да мала група добро организованих људи може много тога да промени, а чињеница да тзв. „Република Косово“ ове године није аплицирала за чланство у Унеску је позитивна, јер су албански политичари у Приштини до сада навикли да побеђују у биткама на међународном плану. Мислим да су се њима треба доказати зашто је и у њиховом интересу да се не дозвољава уништавање цркава и манастира, јер је то напад на читаво човечанство.

Камера се у рукама вештог сниматеља, показала као моћно оружје у приказивању истине. Испричајте нам детаљ када се небо наоблачило и на моменат осујетило снимање Пећке патријаршије?

-Ту морам да похвалим директора фотографије Младена Јанковића, али и остале сараднике – водитеља Стефана Поповића и сценаристу Милоша Нинковића. Наиме, кад смо кренули на снимање у Пећкој патријаршији, пратило нас је ужасно време – било је хладно, кишовито и никако нам није одговарало време за снимање напољу. Кад смо стигли у Патријаршију, одлучили смо да прво снимимо ентеријере, у нади да ће се време поправити. Кад смо завршили снимање унутра, још увек је било облачно и тмурно. Сели смо да попијемо кафу и одлучили да нећемо тог дана ништа снимити напољу, те смо почели да пакујемо опрему. У једном тренутку сам погледао горе и видео огромну плаву рупу. Сунце се појавило! Рекао сам екипи да брзо распакују опрему и да снимамо. Све екстеријере смо снимили, а кад је Младен притиснуо дугме да искључи снимање последњег кадра, сунце је зашло и више се тог дана није појављивало. Шта друго закључити него да смо имали и помоћ са небеса.

Каква je реакцијa публике која је до сада  видела филм?

-Западне дипломате који су видели филм у Паризу су били шокирани оним што виде. Они су били и шокирани кад су гледали сцене уништавања Палмире или Историјског музеја у Мосулу, те су сада били шокирани и кад гледају сцене рушења крста на цркви у Подујеву и запаљене Богородице Љевишке. Ако су до сада веровали да је тзв. „Република Косово“ толерантна држава у којој се поштују права Срба, променили су мишљење. Што се тиче наших људи у региону, реакције на филм су врло емотивне. Како не би и биле? Ради се о души нашег идентитета.

Kада се може очекивати  приказивање филма на РТС-у и на светским ТВ каналима?

-Још преговарамо са светским каналима попут РТ-а, Хистори канала и других. Оно што за сада знам је да ће филм бити приказан на РТС-у идуће године. Тачан термин још немам.

Славица Ђукић

Извор: vidovdan.org

loading...