14. 11. 2017. / nacionalist.rs

БЕЗ РУСИЈЕ НЕЋЕ ИЋИ, И ТРАМП ТО ЗНА

Свидело се то неком или не, Русија је превише важна да би се са њом разговарало наредбодавним тоном

Руски председник Владимир Путин и амерички председник Доналд Трамп 10. новембра су се усагласили око заједничке изјаве о Сирији, у којој се наводи да не виде војно решење за конфликт и да је за окончање кризе потребан политички договор. Лидери су се неформално састали на маргинама самита Азијско-пацифичке економске сарадње (APEC) у вијетнамском одмаралишту Да Нанг. Изјава о Сирији је усаглашена између руског министра спољних послова Сергеја Лаврова и америчког државног секретара Рекса Тилерсона. Постоји много отворених питања, али две стране су се фокусирале на актуна питања од кључног значаја у којима може бити остварен напредак који би одговарао њиховим интересима.

Будући да је Исламска држава протерана са територија које је контролисала, већа пажња је посвећена изгледима за постизање мирног решења. Стране су се сложиле да наставе заједничке напоре у борби против Исламке државе и потврдиле приврженост сиријском суверенитету, независности и територијалном интегритету. „Отворени канал војне комуникације наставиће да функционише” како би се осигурала безбедност две војске.

Тачно је да су џихадистичке групе у протеклим месецима истеране из главних упоришта у Сирији комбинацијом офанзива у којима су учествовале сиријска војска и коалиција на челу са Курдима, коју подржавају САД. Исламисти су управо изгубили Абу Камал, последње упориште у Сирији. Упркос великом напретку, крај рата је још увек далеко, заправо даље него што изгледа на први поглед. Тренутно траје тињајући конфликт, али може се распламсати у сваком тренутку.

КОМПЛИКОВАЊЕ ПОЛИТИЧКОГ ПРОЦЕСА
Снаге сиријске владе повратиле су контролу над добрим делом Сирије, углавном захваљујући помоћи руских Ваздушно-космичких снага. Међутим, више од 40 одсто земље је ван владине контроле, укључујући и области где се налази највећи део нафтних поља. Сиријске демократске снаге (SDF), иза којих стоје САД, немају намеру да напусте територије које су преузели од Исламске државе, укључујући и Раку, у којој живе Арапи. Области које не контролише председник Асад укључују велики део северне Сирије, као и провинције Дејр Езор на истоку и Дера на југу.

Широм земље настављају да се воде сукоби. Политички процес још увек није започео. Међународна заједница је подељена по питању пута којим би требало доћи до мирног решења. Бесконфликтне зоне су успостављене у територијално ограниченим областима. Опозиција је разједињена јер спонзори различитих група следе сопствене циљеве.

Конгрес сиријског националног дијалога, иницијално заказан за 18. новембар, одложен је. Руски председник Путин и турски председник Ердоган састаће се у Сочију 13. новембра како би разговарали о тој иницијативи. Турска је изразила незадовољство учешћем Курдске демократске уније на овом догађају. Руски министар спољних послова је 31. октобра рекао да су на Конгрес позване 33 организације. Женевски процес, којем посредују УН, такође се суочава са препрекама. Заправо је тренутно потпуно обустављен.САД, Уједињено Краљевство, Француска и Немачка потегли су питање хемијског оружја, које је наводно употребио Асадов режим, да би искомпликовале преговарачки процес.

Будући да више не контролише ниједну урбану област, Исламска држава ће се ослонити на герилски рат њихових „ћелија спавача“. Рецимо Абу Камал су џихадисти напустили без великог отпора, али нису нестали. Могуће их је гађати и бомбардовати, али меци и бомбе не могу уништити њихову иделогију. Ниједан трајни пораз Исламске државе није остварив без учешћа локалне заједнице у супротстављању радикалним елементима и идејама које шире. Заједнички напор међународне заједнице је најбољи начин да се у корену сасече разлог који доводи до раста тероризма.

У тим околностима су контакти Русије и САД кључни фактор у проналажењу решења за овај проблем. Дијалог и компромиси свих укључених страна једини су начин да се иде напред. Не ради се само о бесконфликтним зонама и контроли територије. Дошло је време да се размотре детаљи о слању међународне помоћи која би олакшала патње цивилном становништву. Ко ће конкретно бити одговоран за дистрибуцију помоћи локалним заједницама и на који начин ће тај процес бити контролисан? Ово питање доспева у први план. Обнављање поверења, заштита становништва, пружање хуманитарне помоћи и одржавање примирја су задаци које треба решити.

ЗАШТО ЈЕ ИЗАБРАНА СИРИЈА
Сирија је место где би могло доћи до сукоба америчких и руских снага, који би био последица случајног инцидента. Досада је то успешно избегавано. Напори у изградњи бесконфликтних зона су се показали ефикасним. Координација земаља које раде на изради мера је неизбежна, и двојица председника то схватају. Упркос геополитичким тензијама и обостраном неповерењу, Русија и САД заједнички раде на одређеним пољима где њихова сарадња директно утиче на глобалну безбедност.

Упитан 2. новембра о могућности састанка са руским председником на APEC самиту у Вијетнаму, председник Трамп је рекао: „Путин је веома важан јер они (Руси) могу да нам помогну са Северном Корејом. Могу нам помоћи са Сиријом. Морамо да разговарамо о Украјини“.

Сирија је мудро изабрана као питање којем ће бити посвећена пажња на самиту APEC јер пружа шансу да се ограничи штета у руско-америчким односима. Свидело се то неком или не, Русија је превише важна да би се са њом разговарало наредбодавним тоном. Изгледа да амерички председник разуме ту чињеницу.

Алекс Горка

Превео Александар Вујовић

Извор: standard.rsstrategic-culture.org

loading...