14. 11. 2017. / nacionalist.rs

ДОСТА, БРЕ, САПУНИЦЕ О МАРЈАНОВИЋИМА – ПУСТИТЕ И ЊИХ И НАС НА МИРУ!

Требало је скупити муда, па написати ово, а нисам по томе нарочито познат. Па, опет, имам осећај да је лакше било ’42 се у Берлину називати се рабином или клицати Дражи у Загребу, него данас живети од новинарских мрвица, бити део овог срамног и пониженог, попишаног еснафа, а рећи: „Аман, људи, сморили сте са Марјановићима“.

Готово половину живота себе називам новинаром, а повремено ми тако тепају и други – да, феномен фанатичног лешинарења, копања по живим ранама и позирања над свежим ракама, није ми мимоишао ни у једној од националних редакција у којима сам радио, а било их је неколико. Обично је то лудило трајало два до три дана, да се крволочна армија читалаца (тако су веровали глодури, премда су моја убеђења сасвим другачије) нахрани и намири, а онда Јово наново – лично, у моју одбрану, и тада сам одбијао да узнемиравам најближе страдалих, уз невешта објашњења да нико није био код куће или није хтео да прича, која су после краћег убеђивања увек пролазила уз разочарење крвопија из редакције са друге стране телефонске жице.

Никада се, међутим, није десило у историји српског новинарства да се убиством једне певачице, читава медијска сцена бави месецима, не као главном, него као једином темом: да из дана у дан сазнајемо ко се мази доле од Фејсбук пратитељки на спомен Јелениног свекрва, на кога се пењала Рада из Беча, шта о томе мисли извесни Вита Тарот и како нумеролог гледа на понашање сумњивог Зокија из „Трећег ока“.

Волео бих, нарочито јер сам склон теоријама завере, да верујем као острашћени појединци, да је реч о јефтиној опсенарској представи (у овом делу се слажем), са циљем амортизовања јавности и да нам је Вучић Касандру и Бренине буткице заменио за ријалитије и Марјановиће, као омиљену националну сапуницу (ту се мимоилазимо).

Нема везе Вучић са овим, нити постоји било какав виши смисао – премда би било добро да стоји. Просто, медије, тачније оно што је од њих остало (а, то и није много), преузели су потпуни кретени (част изузецима) – полуписмени полтрони, дупелисци, уредници који лако клекну, идиоти са егоманијакалним поремећајем и способностима далеко од тих пројекција. И они верују да тако треба. Они „знају“ да тако треба. Они не знају другачије. Они не знају уопште. И није тачно да Срби воле то да читају – Срби, као и свака читалачка публика на свету, чита оно што јој је сервира, а посебан проблем је када сервирано нема алтернативу.

Зато, драге „колеге“, ако вам се већ пише о трагедијама, у фељтонима и наставцима, слободно ме окрените, знате број, имам пар предлога. Рецимо, могли бисте фељтонски о стравичним злочинима Насера Орића и жртвама у том крају – о прогону Срба на Космету, о онима који су нестали у „Жутој кући“ – о судбинама оних у логорима за Србе у Сарајеву – о јунацима који су крварили и “91 и “99-те. Или, ако вас више занимају „цивилне“ теме, о деци које су убијали предатори, а да случајеви нису никада расветљени: знам их неколико.

Пробајте, чисто да видите како вам иде.

Нека нумеролози и видовњаци мало одморе.

И ми са њима.

И Марјановићи, били криви или не.

Можда би, додуше, за будућност Србије, било најбоље да ви одморите.

Не мало.

Томо Ловрековић

НАЦИОНАЛИСТ

loading...