04. 12. 2017. / nacionalist.rs

Уклањање Рамуша из Интерпола само тест — крајњи циљ је много опаснији

Бранкица Ристић

После Интерпола — све је могуће, па и то да се у неком усменом излагању Унмиковог извештаја о Косову у Уједињеним нацијама нађе и предлог за промену Резолуције 1244, и редефинисање статуса мисије.

© AFP 2017/ ERMAL META

Да ли се Унмик отео контроли и из статусно неутралне мисије прешао на платни списак Приштине? Скандалозно је што је Унмик преузео на себе улогу државе, и са потернице Интерпола скинуо Рамуша Харадинаја, који је у Србији оптужен за ратне злочине. Јесте и преседан, али није прва злоупотреба која је почињена под овом мисијом на Косову и Метохији.

Проблем је, објашњава саговорник Спутњика и професор међународног права Дејан Мировић, не у самој мисији, већ у појединцима који њоме управљају на терену. То су, подсећа он, досад били људи који долазе из држава које су признале косовску независност, и чак му то и омогућиле. Инцидент са Интерполом, верује наш саговорник, може да буде само први у низу, уколико наша држава не буде на опрезу.

Мировић истиче, да би, с обзиром на стање на терену, појединци у Унмику могли да направе још штете, и то много озбиљније по Србију. Таква могућност, додаје он, указује им се пре свега преко извештаја које подносе Генералној скупштини УН.

„Западне силе, али пре свега Британија, већ дуже време траже да се извештај о Косову у УН или не подноси, или да се подноси у дужим временским размацима него што је сада. Свака даља активност зависиће од тога какав је извештај представник Унмика поднео свом надређеном органу, односно Савету безбедности. После тога, све се спушта кроз специјализоване организације УН, попут Унеска, или других организација које нису директно повезане са УН, као што је, на пример, Интерпол“, каже Мировић.

Подсећања ради, Приштина је недавно тражила да се мисија Унмика преименује у Канцеларију за помоћ Косову у придруживању УН, а Мировић подсећа да се главна битка у УН води око тога да се Резолуција 1244 замени неком другом.

„Не бих се изненадио да у некој затвореној форми, и усмено, у излагању извештаја пред Саветом безбедности од представника Унмика, чујемо и да су затражили промену Резолуције 1244, јер је то њима (Приштини и онима који подржавају Косово унутра Унмика) главни циљ, уз редефинисање њиховог статуса (мисије Унмика)“, упозорава Мировић.

Наш саговорник подсећа и да је Унмик формално-правно мисија Уједињених нација који функционише на основу Резолуцији 1244 и да, докле год је то тако, Београд има могућност да утиче на сва дешавања. Међутим, додаје и ово:

„Између тог формално правног оквира и онога што се дешавало на терену увек су постојале разлике. Кадрови који доминирају у овој мисији су из држава које подржавају Косово, наравно да они сарађују и са својим државама, али и са НАТО-ом, и зато очекујем још непријатних изненађења“, додаје наш саговорника.

Научни сарадник Института за европске студије Руске академије наука Павел Кандељ, каже да мисија Унмик од почетка није био статусно неутрална и да је апсурдно очекивати да остану неутрални, када је реч о Харадинају.

„Строго говорећи, Унмик се уопште не пита. Све зависи од ЕУ и других центара моћи, а Унмик је само једна бирократска структура од које ништа не зависи. Она и даље постоји само зато што је — гледано формално — Резолуција СБ 1244 и даље на снази. За Европу, Харадинај је легитимни председник владе једне земље, пуноправни учесник дијалога између Приштине и Београда. Тако да Харадинај потпуно одговара Бриселу, као што им одговара и Хашим Тачи, који такође има велики досије, наводи он.

Кандељ додаје и да је тајним службама добро познато све што су урадили Харадинај, Тачи и друге вође терористичке Ослободилачке војске Косова.

„То је веома повољно за ЕУ, јер се жице помоћу којих се покреће Харадинај, налазе у рукама Брисела. Наравно, сарадња са оваквим личностима изазива одређена питања код европске јавности, али не код оног дела који прати искључиво мејнстрим медије“, каже наш саговорник.

Мисија Унмика на Косову и Метохији успостављена је Резолуцијом 1244 СБ УН уз сагласност Србије, као привремена цивилна управа Аутономне покрајине Косово и Метохија, после НАТО агресије на СРЈ 1999. године. Мисија је досад имала десет администратора (шефова), а тренутно је на челу Захир Танин из Авганистана, који мисију предводи од августа 2015. Свако од шефова Унмика оставио је бар по један сегмент који је изменио у основи мисију Унмика, али придодао и по један детаљ у корист самосталног Косова. Једна од одредби која је можда нанела и највише штете Србима на Косову тицала се тога да не сме да се мења етничка целина коју је Мисија затекла на терену, односно да не смеју да се продају или купују имања на начин на који би се измен

Извор: sputniknews.com



loading...