05. 12. 2017. / nacionalist.rs

Америка, размажени престолонаследник британске империје, нуди руку помирења дивљим Србима

Сматрам да већина зна искреност политичких осмеха и руковања, али исто тако, поводом те вести, примећујем огроман ентузијазам самопроглашене “елите“ као и њихових симпатизера, који су много пута испали насанкане будале, али и даље верују у сопствену разборитост, мада за то веровање немају баш никаквих разлога. Пошто ивер не пада далеко од кладе, подсетио бих на једно помирење родитеља Америке и Индијанаца.

Када је 1763. поглавица племена Отава, Понтијак, подигао побуну здружених индијанских племена против Енглеза који су прекршили све споразуме и подигли војна утврђења, у једној опсади Британци су били немоћни да се одбране, забарикадирани у Форт Питу. Пошто је утврђење било прејако да се освоји, а Енглези без средстава за живот, понудили су Индијанцима преговоре, тј. “руку помирења“. Супротна страна дошла је на преговоре, разговор је мање-више завршен неодређено, али су се Индијанци понадали скором крају сукоба. Индијанци су једнако наивни као Срби, надам се да нећемо једнако завршити. Како би исказали своју добру вољу, Енглези су чак поделили и дарове својим непријатељима, у виду марамица, ћебади и тканина.
Данајске дарове…

Наиме, командант утврђења, Швајцарац у редовима Круне, Симон Екујер је по налогу заповедника свих британских трупа у Северној Америци, Џефрија Амхерста, разделио Индијанцима тканине заражене малим богињама, на које су Индијанци били нарочито осетљиви. Убрзо, избила је страшна епидемија која је однела небројене жртве Индијанаца Охаја и Великих језера. А да све буде горе, та рука помирења није једина, већ само најбоље документована. Таквих помирења је било много.

Зато, ако морамо да кажемо да смо се помирили, онда да кажемо.

Само, немојмо бити вечито наивни. Не бих да ме ћебетом греју и покривају Енглези или Американци. Није ми баш толико хладно.

Никола Петровић

Извор: patriot.rs



loading...