07. 12. 2017. / nacionalist.rs

Татјана – несуђена српска краљица

Татјана (1897. – 1918.) је била друга ћерка цара Николаја II и царице Александре Фјодоровне. Као и сва друга дјеца царске породице била је строго васпитавана. Учена да буде вриједна и издржљива, Татјана је била све осим размажене принцезе.

Од ње и осталих принцеза очекивало се да саме чисте своје собе и да плету џемпере, који би се продавали на добротворним приредбама. Од малена је обављала многе захтјевне послове, пазила на свог болешљивог брата Алексеја, а од кућних послова највише је вољела да шије.

Свог најбољег пријатеља видјела је у својој старијој сестри Олги, са којом је била нераздвојна, тако да су имале надимак „Велики пар“. За разлику од своје живахне и тврдоглаве сестре, Татјана је била тиха, повучена и резервисана.

Дворани су је знали као изузетно отворену и добру особу, што људи нису увијек могли да препознају због њене стидљивости и уздржаности, наслијеђене од оца. Савременици су описивали Татјанину природу као цјеловиту и дубоку.

Пуковник Кобилински овако пише о њој: „То је била дјевојка потпуно цјеловитог карактера, директна, искрена и чиста природа. Код ње је била примијећена склоност да установљује поредак у животу и имала је јако развијен осјећај одговорности. Она је, када је царица била болесна, била задужена за поредак у кући а често је пратила цара у његовим шетњама“.

Скупа са Олгом имала је чак и свој пук у коме је била почасни пуковник; обожавала је да иде у инспекцију војника а имала је и симпатију међу њима, као и међу рањеницима.

За вријеме Првог свјетског рата, Татјана је била почасна предсједница „Татјанског комитета“ – организације која се бавила помагањем избјеглицама и осталима, који су пострадали од посљедица војних дејстава. Заједно са мајком-царицом и сестром Олгом, она је редовно радила у болницама и војним амбулантама, асистирајући са великом умјешношћу при операцијама.

Осим унутрашње љепоте ова принцеза је посједовала и велику физичку љепоту. Тајанствен поглед њених сиво-плавих очију и густа кестењаста коса никога нису остављали равнодушним.

Када је стасала за удају, српски краљ Петар I Карађорђевић затражио је руку лијепе Татјане за свог сина и престолонасљедника Александра. Тадашњи предсједник српске Владе Никола Пашић, дошао је у Санкт Петерсбург и предао писмо краља Петра цару Николају. А он је одговорио врло неочекивано.

– Моје ће кћери саме одабрати за кога ће се удати – поручио је цар у писму српском краљу.

Николај је примијетио да млади Александар није могао да престане да гледа у његову лијепу и привлачну ћерку кад су их упознали. Млади пар је током Првог свјетског рата размијенио доста писама.

Али, судбина је имала другачији план за овај несуђени пар. Избијање Великог свјетског рата, 28. јула 1914. године, прекинуло је преговоре између двије династије око руке цареве кћери.

У вријеме Револуције, Татјана је показала невјероватну храброст и пожртвованост, његујући рањене војнике попут праве болничарке. Свом млађем брату Алексеју била је као друга мајка у Тоболску, селу гдје је породица Романов била заточена неколико мјесеци.

Када су је бољшевици стријељали, имала је само двадесет и једну годину.

Вијест о масакру царске породице у Јекатеринбургу, 17. јула 1918. године, затекла је Александра на Солунском фронту. Они који су га познавали кажу да је био страшно погођен њеном смрћу и да је дуго оплакивао своју несуђену супругу.

Ипак, живот је ишао даље, краљ се пет година касније оженио румунском принцезом Маријом, али да ли је икада заборавио красну Татјану, то само његово срце зна.

Данијела Калезић

Извор: sedmica.me



loading...