ДА ЛИ СУ ОДНОСИ КИНЕ И СЕВЕРНЕ КОРЕЈЕ РАДИКАЛНО ПРОМЕЊЕНИ?

Док на крају 2017. године можемо да видимо релативно отопљавање односа између Пекинга и Сеула, односи између Пекинга и Пјонгјанга су такође ушли у занимљиву фазу – фазу која би могла да буде описана као тактичко хлађење, иако још увек није јасно да ли је она окончана.

Почнимо са званичним догађајима: у току лета и јесени 2017. одржани су различити пробни састанци. У току билатералних разговора 6. августа кинески министар спољних послова Ванг Ји је јасно упозорио Северну Кореју да не предузима било какве нове провокације.

Након шестог севернокорејског нуклеарног теста 3. септембра 2017, који су многи експерти, укључујући и аутора овог текста, окарактерисали као неблаговремен, Кина је заузела оштрију позицију. Према извештају јужнокорејских медија, на хитној седници Савета безбедности УН која је одржана 4. септембра, одмах након нуклеарног теста, кинески стални представник при УН Лиу Ђиеји је по први пут употребио реч „осуда“ када је у питању Северна Кореја. Кина је раније користила умереније фразе попут „снажног протеста“. Штавише, током седнице Савета безбедности УН-а на коме је Резолуција 2375 усвојена, Лиу Ђиеји је изјавио да се влада НР Кине категорички противи било каквим акцијама Пјонгјанга у том смеру.

Убрзо након тога појавиле су се гласине да Кинези нису севернокорејском руководству честитали годишњицу оснивања НДР Кореје 9. септембра. Према другим извештајима, честитке су биле до те мере пуне критика да је Северна Кореја једноставно одлучила да их не емитује.

Доналд Трамп и Си Ђинпинг су 18. септембра разговарали телефоном о ситуацији на Корејском полуострву. Према прес секретару Беле куће, они су разговарали о потпуном необазирању Пјонгјанга на ставове међународне заједнице, и оба лидера су постигла сагласност о одлучности да повећају притисак на Северну Кореју колико год је то могуће, укључујући и то да резолуција Савета безбедности УН-а прође. Истог дана су кинески министар спољних послова Ванг Ји и генерални секретар УН-а Антонио Гутереш одржали састанак у Њујорку на коме су разговарали о начинима на које је мирољубивим путем могуће решити севернокорејско нуклеарно питање.

У САД је ово интерпретирано као да је „Кина попустила“, али 29. септембра је Лу Канг, портпарол кинеског министарства спољних послова, позвао САД да изврше своје обавезе у погледу наставка нуклеарног дијалога са Северном Корејом: „САД су произвеле многе декларације у погледу одлучности да се придржавају својих обавеза (у вези са обнављањем мирољубивог дијалога са Северном Корејом као дела вишестраних напора у Савету безбедности УН-а), и надамо се да ће то учинити у пракси.“

У међувремену, Ким Џонг Ун је одабрао да не погоршава дипломатску кризу, и честитао је Си Ђинпингу на 19. Националном конгресу кинеске Комунистичке партије, који се одржао од 18. до 24. октобра 2017. У телеграму у коме је одговорио на честитку, господин Си је изразио „искрену захвалност Централном комитету корејске Радничке партије и другу председнику КРП“, и наду да „ће у новој ситуацији кинеска страна учинити заједничке напоре са Северном Корејом како би промовисала односе између две стране и односе између двеју земаља поставила на правац одрживог и стабилног развоја“. Такође, истакао је да обе стране треба да „дају позитиван допринос обезбеђивању среће људи у обе земље, заштити мира и стабилности у региону, и заједничком просперитету.“ Кинески лидер је изразио наду да ће корејски народ „изнова остваривати нове успехе у великом пројекту изградње социјализма.“

Јужнокорејски медији су се фокусирали на фразе попут „у новој ситуацији“, „мир и стабилност у региону“ и „заједнички просперитет“, интерпретирајући их као индикаторе да Пекинг планира да одигра активну улогу у промени ситуације на Корејском полуострву.

Дана 17. новембра 2017. Сонг Тао (на слици испод, лево), шеф међународног одељења за везу Централног комитета Комунистичке партије Кине стигао је у Пјонгјанг у четвородневну посету као специјални представник челника кинеске Комунистичке партије, како би „информисао севернокорејско руководство о недавном 19. националном конгресу кинеске Комунистичке партије и предао поклон Ким Џонг Уну.“ Ово је била прва званична посета Северној Кореји од стране неког високорангираног кинеског званичника од 2015, када је Лиу Јуншан, први секретар Централног секретаријата кинеске Комунистичке партије посетио Пјонгјанг. Очекивало се да ће две стране разговарати о нуклеарном питању, и да ће посета специјалног изасланика означити почетак серије активних корака кинеских представника у решавању севернокорејског нуклеарног питања.

Међутим, до преговора са Северном Корејом није дошло, а према мишљењу јапанског листа Нихон Кеизаи Шимбун, проблем је био у томе што је политички ниво Сонг Таоа био нижи од претходних кинеских изасланика. Сонг Тао је једино био у могућности да се састане са људима истог ранга као и он, то јест са заменицима председника КРП-а Чeoм Рјонгом и Ри Су Јонгом. Истина је да је Ри Су Јонг у суштини задужен за спољну политику земље, док је Чое Рјонг један од првих пет политичара у Северној Кореји, и заменик Ким Џонг Уна задужен за питања партије, члан президијума политбориоа Корејске радничке партије, и потпредседник Државног савета Северне Кореје.

ЛАЖНА ПРИЧА
Постоје извештаји о томе да су две стране разговарале о политичкој ситуацији на Корејском полуострву, али садржај ових дискусија није откривен, што је резултирало бројним спекулацијама, укључујући и оне у кинеској штампи. Кинески недељник Global Times је изразио опрезно мишљење – да није препоручљиво сувише очекивати од посете. Хонконшки лист South China Morning Post истакао је да је посета утемељена на логици да се односи две земље не смеју погоршавати.

У том контексту погледајте пажљиво пласирану лажну причу која се појавила крајем октобра 2017. и која је била пренета у низу америчких медија. Извесни Чонг Шо Ху, наводно професор међународних односа на пекиншком Народном универзитету, у интервјуу за BBC је рекао да је председник Си Ђинпинг веома љут на Ким Џонг Уна и да ће бити оштрог одговора на следеће лансирање ракете. Кина је спремна да „иде у рат“ са Северном Корејом, а чак су већ направљени тактички планови за напад. Чонг Шо Ху је рекао да је пријатељство између Кине и Северне Кореје окончано и да је Си Ђинпингу доста понашања Пјонгјанга, иако је овај последњи у тешкој ситуацији: може или да се суочи са кинеским бесом ако настави са својом нуклеарном уценом, или да једноставно не учини ништа, при чему ће његови грађани још једном почети да умиру од глади. Проблем са причом је што име Чонг Шо Ху не звучи кинески, а када је аутор овог текста покушао да о овој особи нешто више пронађе на интернету, једини резултати су били повратак на исти запањујући интервју.

Међутим, треба напоменути да је став изнет у том чланку прилично распрострањен у кинеским академским круговима, иако га аутор овог текста не би описао као мејнстрим позицију. Жу Фенг, директор Института за међународне односе на Универзитету Нанкинг, или Ши Јинхонг, професор на кинеском универзитету Ренмин (другом од три најпрестижнија универзитета у земљи) од 2010. имају став да није вредно подржавати Северну Кореју, да је веома изгледно да ће се та земља урушити, а Пекинг се неће противити инкорпорирању Северне у Јужну Кореју, све док поновно уједињена држава уважава кинеске националне интересе (тј. не би требало да буде америчких трупа на бившој територији Северне Кореје, или територијалних захтева против Кине). И Жу Фенг и Ши Јинхонг сматрају да ће Кина бити спремна да разговара са САД и њиховим савезницима о мерама које је неопходно да буду усаглашене пре оваквог могућег колапса. Разумљиво, западни коментатори често цитирају ову позицију у својим извештајима:

Генг Шуанг, портпарол кинеског министарства спољних послова је 16. новембра изјавио да би „двоструко обустављање“ био најразумнији приступ решавању овог проблема и такође „први корак“ који би био неопходан предуслов за даље преговоре. Међутим, готово одмах, портпарол америчког Стејт Департмента Катина Адамс је рекла да није било могуће прихватити кинеску тврдњу да су заједничке војне вежбе Сеула и Вашингтона, које су већ дуги низ година одржаване у чисто дефанзивне сврхе, упоредиве са ракетним и нуклеарним програмом Пјонгјанга.

На конференцији за штампу одржаној заједно са шефом француског министарства спољних послова у Пекингу 24. новембра, Ванг Ји је изјавио да се политичка ситуација у вези са Корејским полуострвом стабилизовала, и описао је три начина на која би севернокорејско нуклеарно питање могло да се развија. То су: повратак активним преговорима, одржавање стабилности наставком политике уздржавања и избегавање било каквих нових инцидената, како би се створили услови поверења и спремности за прављење уступака, без којих би ситуација још једном погоршала. Искуство које смо стекли у то време нам је показало да ако обе стране предузму кораке у међусобном зближавању, то може створити услове за постизање договора. Али ако постоји недостатак разумевања, онда шансе за мир могу бити изгубљене.“

Вредно је напоменути да Пекинг није недвосмислено осудио лансирање ракете 30. новембра 2017. Рат предвиђен од стране Чонг Шо Хуа није избио, нити је било новог круга санкција или оштрих изјава светских лидера, иако су у периоду пре лансирања односи били јако затегнути.

Сада ћемо се вратити на тему затезања односа у форми санкција УН-а.

Дана 14. августа, у складу са Резолуцијом 2371 Савета безбедности УН-а, усмереном против Северне Кореје, кинеска влада је објавила да је у потпуности забранила увоз севернокорејског угља, гвожђа, олова, гвоздене и оловне руде, и морских плодова. Радио станица „Глас Америке“ је чак известила да на мосту између Северне Кореје и града Хунчуна у Јанбијској Корејској аутономној префектури стоје стотине паркираних камиона пуних смртзнутих краба, ракова и друге морске хране из Северне Кореје. Они не могу да уђу у Кину, а како су њихови товари кварљиви, трговци који су претрпели губитке траже компензацију од владе.

Кинеске банке су почеле да блокирају трансакције са рачуна њихових севернокорејских клијената како је известио South China Morning Post. Према том листу, филијале Банка Кине,  Кинеска грађевинска банка и Пољопривредна банка Кине блокирале су могућности грађана Северне Кореје да отварају рачуне и преносе нова средства на већ постојеће рачуне. Лист објашњава да су те мере у сврху помоћи великим кинеским банкама како би избегле америчке санкције.

АМЕРИЧКИ ПРИТИСАК НА КИНУ
Дана 22. септембра корејски медији су известили да је на почетку тространог самита између Јужне Кореје, САД и Јапана, а као резултат америчке декларације о новим санкцијама, укључујући и „секундарне бојкоте“, кинеска централна банка наредила свим банкама у тој земљи да обуставе све операције са Северном Корејом, а банке су пролазиле кроз темељне ревизије како би се осигурало да се придржавају тога. Разни извори тврде да је спречено да банке омогућавају финансијске услуге новим севернокорејским клијентима, и да им је наређено да престану да раде са постојећим. Банке су имале упутства да се придржавају санкција УН и биле су упозорене на економске и репутационе ризике уколико то не учине.

Током тространог састанка између Јужне Кореје, САД и Јапана, амерички председник Доналд Трамп захвалио се кинеском генералном секретару Си Ђинпингу зато што је предузео ове мере.

Кина је 23. септембра ограничила извоз нафтних производа Северној Кореји и забранила увоз Севернокорејског текстила. Према кинеском министарству трговине, доставе гасних кондензата и течног природног гаса су заустављене, а забрана се односи и на робе које су већ на граници али још увек нису прошле царину. Доставе рафинисане нафте су ограничене 1. октобра. Иначе, важно је споменути да „главни цевовод“ за доставу нафте и течног горива по субвенционисаним ценама још увек није затворен.

Дана 28. септембра је на сајту кинеског министарства трговине објављено обавештење да предузећа– уједињена предузећа, задруге и бизниси са страним капиталом – која су активна у Кини и која имају севернокорејске учеснике или инвеститоре (било као ентитете или појединце), морају да обуставе своје пословне активности у року од 120 дана од доношења Резолуције 2375.

То значи да ће севернокорејски ресторани у Кини морати да буду затворени, а да ће севернокорејски програмери који раде у великом броју кинеских градова морати да напусте земљу. Ако је веровати јапанској штампи, од новембра 2017. три од осам севернокорејских ресторана у пограничном граду Дандонгу се већ затворило, а њихово особље се вратило кући.

У суштини, треба запамтити да су у складу са резолуцијом Савета безбедности УН кинеске власти обуставиле дозвољавање радницима мигрантима из Северне Кореје да улазе у Кину. Предузетницима који користе севернокорејску радну снагу је „објашњено“ да за њих не би било препоручљиво да обнове уговоре о раду са својим севернокорејским радницима. Као резултат, ако се садашњи тренд настави до краја 2018, већина севернокорејских радника ће напустити Кину.

Како је Џон Парк, виши научни сарадник на Харвард Кенеди школи, рекао на семинару организованом од стране Асоцијације корејских ветерана одбране, затезање односа је само формалност. Пекинг тражи начине да се ослободи терета. На пример, изгледа да су севернокорејски радници добили студентске визе, и на тај начин је за њих 40-60.000 омогућено да остану у Кини и зарађују новац. Џон Парк такође верује да су многи кинески туристи заправо путујући трговци који носе робу преко границе.

Владином наредбом од 28. септембра се од кинеских грађана такође захтева да обуставе било каква заједничка прекогранична улагања уколико су у њих укључени севернокорејски партнери. Постоји изузетак који се тиче пројеката некомерцијалног стамбеног и комуналног сектора, или предузећа која не остварују никакав профит, од стране Комитета за санкције северној кореји Савета безбедности УН-а.

Тај корак би могао да буде сматран унилатералним санкцијама и покушајем да се избегне „секундардни бојкот“: резолуција Савета безбедности УН-а забрањује креирање нових заједничких предузећа, али не каже ништа о затварању постојећих.

На дан посете Доналда Трампа Кини, јужнокорејски медији су известили да постоје ограничења за кинеске туристе који путују у Северну Кореју. Они тврде да су кинеским туристичким агенцијама које послују у близини границе дате инструкције да престану да продају аранжмане за путовања у Северну Кореју који укључују останак једну или више ноћи. Људи и даље одлазе на један дан, као и раније.

Кина је 24. новембра објавила да је Мост пријатељства преко реке Јалу, који повезује Кину и Северну Кореју, затворен – од стране Северне Кореје. Званично, биће затворен на 10 дана због неопходних радова на одржавању на севернокорејској страни.

Ер Чајна, кинеска национална авио компанија (од 2008. то је једина кинеска авио компанија која лети у Северну Кореју) објавила је да ће летови из Пекинга до Пјонгјанга бити привремено обустављени. Према новинској агенцији Ројтерс, цитирајући представника авиокомпаније, то је због „комерцијалних проблема“, а летови би поново могли да почну да се одвијају када се промени ситуација на тржишту. Летови су такође били обустављени у зиму 2016/2017 и почели су поново у марту. Затим су поново стопирани између 14. априла и 5. маја 2017.

ЕКОНОМСКИ ОДНОСИ ПЕКИНГА И ПЈОНГЈАНГА
Разлози за такво заоштравање се могу наћи не само у „иритантном“ понашању Северне Кореје, већ и у Трамповој политици – било да је у питању његова агресивна реторика или његова жеља за секундарним бојкотом. А пошто се Кина више плаши рата на својим границама него чињенице да Северна Кореја постаје нуклеарна сила, Пекинг је одлучио да искористи сва расположива средства да притисне Северну Кореју, верујући да ако санкције нису могле да убеде Северну Кореју да у мају оконча свој ракетни и нуклеарни програм, онда барем могу одложити потребу за војним решењем проблема.

Не треба претпостављати да ће пооштрене санкције у потпуности одсећи све економске контакте између две земље. Важно је запамтити да, према неким извештајима, размена са Кином обухвата 92.5 спољнотрговинске размене Северне Кореје. Кинески увоз из Северне Кореје је вредан 300 милиона долара годишње.

У 2016. години Кина је из Северне Кореје увезла добара вредних 2.634 милиона долара, од чега ће 61.7 одсто пасти под нове увозне санкције. Ово може довести до смањења увоза из Северне Кореје вредног 1.5 милијарди долара. Јужнокорејски медији су 13. октобра објавили, цитирајући кинеске изворе, да је кинески увоз севернокорејских производа пао за 37.9 одсто, а кинески извоз у Северну Кореју за 6.7 одсто, у поређењу са претходном годином. Према другим подацима, између јануара и септембра 2017. кинески увоз из Северне Кореје био је вредан 1.48 милијарди долара, 16.7 одсто мање него претходне године, а њен извоз у Северну Кореју порастао је за 20.9 одсто на 2.5 милијарде долара.

Треба напоменути да угаљ представља велики удео у извозу Северне Кореје. 2016. године Северна Кореја је обрадила износ од 1.28 милијарди долара од извоза угља. У августу и септембру 2017. Кина је још увек увозила угаљ из Северне Кореје. Према подацима објављеним 26. септембра од стране кинеског Националног бироа за статистику, 1.637 милиона тона угља у вредности од 138.14 милиона долара је увезено у августу, док је у септембру увезено 509.000 тона у вредности од 44 милиона долара. О овим подацима је извештавала радио станица „Глас Америке“, која је навела податке корејске Асоцијације за спољни трговину. „Глас Америке“ је навео да, иако су кинеске власти 15. августа тврдиле да су прекинуле комплетан увоз угља из Северне Кореје, он је ипак настављен.

У телефонском разговору са овом радио станицом, Ентони Руђиеро, виши сарадник Фондације за одбрану демократија, истакао је да кинеске тврдње нису у складу да реалношћу. Кинеско министарство трговине је касније објаснило да Резолуција 2371 предвиђа тридесетодневно одлагање примене, и да је Кина на тај начин прекинула увоз севернокорејског угља 5. септембра. Додали су да је кинеска царина напросто пустила испоруку да прође, и она је стигла у луку пре почетка ембарга.

Кинеске компаније играју доминантну улогу у обради севернокорејских природних ресурса – њене минералне резерве су 14 пута веће од оних у Јужној Кореји, а према агенцији Јонхап њихова вредност се процењује на 2.79 билиона долара. Та агенција је навела извештај експерата из компаније Korea Resources Corp, који је указао на то да је Пјонгјанг већ потписао 38 споразума са страним компанијама за експлоатацију минерала, од злата и сребра па до угља. Тачно 33 споразума (укључујући и десет дугорочних, од 10 до 50 година) закључени су са кинеским компанијама, два са француским, један са швајцарском, и остали са јапанским компанијама.

Што се тиче испорука нафтних деривата (треба имати на уму да резолуција 2375 ограничава извоз рафинисане нафте у Северну Кореју на максимално 500.000 барела између 1. октобра и 31. децембра 2017, и 2 милиона барела годишње након тога), према корејској Асоцијацији за спољну трговину, кинески извоз рафинисане нафте у Северну Кореју је у септембру 2017. износио 166.106 долара, али је у октобру био на нули. Међутим, у истом периоду је Северна Кореја добила 240.000 долара вредне нафтине деривате других врста које нису обухваћене санкцијама – углавном машинска уља и мазива.

Како је истакао сенатор Кори Гарднер, Пекинг и Пјонгјанг увећавају сарадњу на хуманитарним пројектима који не потпадају под санкције УН-а: у првом кварталу 2017. године таква сарадња је порасла за 40 одсто.

НОВО ЗАОШТРАВАЊЕ?
Дакле, чини се да однос Кине и Северне Кореје постаје знатно лошији, али реакција на лансирање ракете 29. новембра 2017. сугерише супротно. Постоји нови тренд у кинеским активностима и саопштењима.

Дана 5. новембра је Чосон Илбо, повезујући чланак у Сандеј тајмсу, цитирао је Тонг Жаоа, из Центра Карнеги Синхуа за глобалну политику: „тумачења претње и намере која стоји иза севернокорејског програма наоружавања су суштински различита, и као резултат тога постоје различите стратегије.“ Тонг Жао тврди да ће кинеско руководство временом прихватити Северну Кореју као нуклеарну силу и верује да би САД требало да прате овај пример. То је зато што је ситуација достигла тачку на којој Северна Кореја више не може бити заустављена силом, и Пекинг верује да ће Вашингтон прихватити ову реалност. Наравно, Пекинг није задовољан идејом да је Северна Кореја нуклеарна сила, али не жели да ризикује њено урушавање због раскидања свих економских веза са Кином. То би водило милионима избеглица и америчким трупама које напредују ка кинеској граници. Тонг Жао, напомињемо, не верује у провокације од стране Северне Кореје.

Дана 6. децембра 2017. Jilin Daily је објавио детаљне инструкције шта чинити у случају нуклеарног напада. То је изазвало прилично велику панику (провинција Џилин је на граници са Корејским полуострвом) и низ чланака у којима се тврди да се „Кина спрема за нуклеарни рат са Корејом“, али је касније Global Timesобјавио чланак у коме нуди објашњење, које би се овако могло сумирати:

1. Тензије на Корејском полуострву су високе, а ризик од војног конфликта расте. Међутим, погоршање ситуације на полуострву не значи да је рат неизбежан. Не треба паничити, али треба предузети неопходне мере, укључујући подизање свести јавности путем програма цивилне одбране, посебно зато што друге земље, попут Јужне Кореје и Јапана имају такве програме, и чак их укључују у школске силабусе и извршавају вежбе.

2. Власти прате ситуацију и припремају се за све могуће сценарије, укључујући и онај најгори.

3. Ако рат избије, Северна Кореја ће напасти Јужну Кореју и америчке базе у Јужној Кореји, Јапану и другим деловима азијско-пацифичког региона. Мало је вероватно да ће САД или Северна Кореја намерно напасти Кину јер за то нема разлога. Ако би се то десило, Кина ће као велика нуклеарна сила одлучно одговорити.

4. Зимски ветрови обично дувају са североистока, па би се због тога радиоактивне падавине кретале ка југу. Једина мана провинције Џилин је близина полигона за нуклеарне пробе Пунгје Ри.

5. Кина је против било каквог војног конфликта и као сусед Северне Кореје мора да предузме мере предострожности узимајући у обзир све могуће развоје ситуације. Кинеска Комунистичка партија и влада у континуитету раде на обезбеђивању сигурности становништва у североисточној Кини.

Корејско министарство спољних послова је приговорило на тај чланак: портпарол министарства Нох Кју Дук је рекао да „свако треба да се уздржи од изазивања непотребних неспоразума или угрожавања мира и безбедности изношењем хипотетичких сценарија у погледу ситуације на Корејском полуострву.“

Упркос томе, у америчким медијима се 11. децембра појавила информација да су кинески региони који се граниче са Северном Корејом почели изградњу избегличких кампова у склопу припрема за могућу кризу. Извештаји су навели документе намењене „искључиво интерној употреби“, који су процурили на интернет, а односе се на инспекције у градовима и селима дуж границе како би се одабрала места за изградњу. Портпарол кинеског министарства спољних послова није ово ни потврдио нити негирао, а познати стручњак за Северну Кореју Занг Лиангуи, професор међународних стратешких истраживања на Централној партијској школи Комунистичке партије, изградњу кампова назвао је делом припрема за сваки могући сценарио, и окарактерисао као у потпуности рационалан корак. У ситуацији широко распрострањене анксиозности, ћутање и неактивност власти може да проузрокује више страха и гласина него упадљиве активности.

То је разлог за „Ваздушно-космичку безбедност 2017“, компјутерски симулиране антиракетне вежбе командовања и контроле заједнички одржане од стране Русије и Кине. Оне су одржане од 11. до 16. децембра у бази Научноистраживачког института Ваздушне и ракетне одбране кинеске Народноослободилачке армије. Руски и кинески контигенти противваздушне одбране су заједнички одбијали нападе из „трећих земаља“, па би у случају избијања конфликта на полуострву, „високопрецизна“ оружја непријатеља била спречена да лете преко границе. Две земље су развиле „различите опције за сарадњу између њихових командних тела, користећи руске и кинеске снаге и противваздушне и противракетне одбрамбене системе.“

Како би се резимирала тренутна фаза кинеско-севернокорејских односа, може се закључити да није дошло до радикалног помака ка миру са Јужном Корејом или хлађењу односа са Северном Корејом. Да је дошло до такве промене, у најмању руку би то било демонстирано далеко оштријом реакцијом на севернокорејско лансирање ракете. Овде се може рећи да се Северна Кореја својим потезом у септембру преиграла и изнервирала Пекинг, али се чини да су америчке санкције такође узнемириле Пекинг до те мере да севернокорејски узвратни потез није изазвао даље затезање ситуације. У ствари, могло би се рећи да је настављањем спровођења својих интереса Пекинг пришао Сеулу неколико корака ближе, али то нужно не значи да се тиме удаљава од Пјонгјанга. Наравно, ако Северна Кореја настави да повлачи нагле потезе, Пекинг ће реаговати у складу са тим, али би се исто могло рећи о потезима САД, које отворено распирују ситуацију у региону.

Константин Асмолов – доктор историје и водећи истраживач у Центру за корејске студије на Институту за Далеки Исток.

Превео Иван Ристић

Извор: standard.rsjournal-neo.org