ПРЕДСЕДНИКОВА ЕКИПА: УПОЗНАЈТЕ КО СУ ЉУДИ У НОВОМ ПУТИНОВОМ ШТАБУ

Оливера Икодиновић

У Москви је почео да ради изборни штаб Владимира Путина. На његовом челу нашло се троје људи — лекар, социолог и предузетник. То је први пут да Путин нема једног шефа штаба, већ више њих. Пред њима је задатак да на предстојећим председничким изборима, који ће се одржати 18. марта у Русији, Путина одведу до победе.

Пресс-служба президента РФ

Tроје копредседавајућих који ће, као и сви остали чланови штаба, радити волонтерски.

То су директор Националног медицинског истраживачког центра дечје хематологије, онкологије и имунологије „Рогачев“ — Александар Румјанцев, шефица образовног центра за талентовану децу „Сиријус“ Јелена Шмељева и генерални директор фабрике за производњу камиона „Камаз“ Сергеј Когогин. Прес-секретар Путиновог изборног штаба биће новинар и аутор више документарних филмова Андреј Кудрашов.

Аналитичари коментаришу да је Путин направио добар избор тиме што на чело штаба није поставио људе из света политике, већ „обичне људе“, успешне у областима којима се баве.

Именовање копредседавајућих који представљају неке од кључних сфера наговештава и правац Путинове предизборне кампање. Румјанцев представља медицину и науку, Шмељева — образовање, а Когогин — индустрију. Како оцењују експерти, свако од њих је велики професионалац, који је доказао своју вредност и има ауторитет у области којом се бави.

Осим тога, копредседавајући не представљају само разне сфере, већ и различите регионе Русије, што је такође веома важно.

Коментаришући прес-секретара изборног штаба, аналитичари кажу да Кондрашов и новинари практично „говоре на једном језику“, и да је самим тим тај избор прилично „практичан и прагматичан“.

„Именовање тих људи на место руководилаца штаба је друштвена порука, јер двоје од три шефа штаба немају никакве везе ни са изборима, ни са политиком, а искључиво са социјалним програмима, усмереним на децу и младе. Што се тиче директора ’Камаза‘, нема ништа чудно у томе што је он изабран. Он је на челу огромне компаније, коју је и Путин посећивао. Порука је овде јасна — Путин пружа пуну подршку домаћим произвођачима. Лидери штаба неће радити као политички консултанти, то није ни потребно, јер за Путина његов изборни штаб има више симболичан значај. Главну улогу у кампањи ће одиграти Путинова достигнућа која је постигао на месту председника. Може се чак и рећи да главни кандидат и неће водити предизборну кампању, а заправо је никад није ни водио. Путин просто обавља своју председничку дужност“, сматра руски политиколог Станислав Бишок.

Ко је ко у изборном штабу

Седамдесетогодишњи Александар Румјанцев је на место директора Националног медицинског истраживачког центра дечије хематологије, онкологије и имунологије „Рогачев“ стао 1991. године, члан је Руске академије наука, доктор медицинских наука, професор, а такође и председник Националног друштва хематолога и онколога.

© SPUTNIK/ ВЛАДИМИР ТРЕФИЛОВ Александaр Румјанцев, директор Националног медицинског истраживачког центра дечје хематологије, онкологије и имунологије „Рогачев“

Добитник је бројних државних награда, а под његовим вођством први пут у Русији извршена је трансплантација можданих ћелија деци са примарном имунодефицијенцијом, хематолошким и онколошким болестима, а организоване су и системске студије микрохимеризма. Био је један од организатора програма „Деци Чернобиља“.

Име овог лекара се није појављивало у медијима међу потенцијалним кандидатима за место председника Путиновог штаба, није довођен у везу са политичким структурама и није био познат као присталица Владимира Путина.

Јелена Шмељева има 46 година, а на челу „Сиријуса“ је од 2015. године. Тај образовни центар за талентовану децу настао је на идеју председника Русије Владимира Путина.

© SPUTNIK/ АЛЕКСЕЙ НИКОЛЬСКИЙ Јелена Шмељева, шефица образовног центра за талентовану децу „Сиријус“

Шмељева је магистар социолошких наука, аутор је две монографије и 32 објављена научна рада, а члан је и Савета председника Руске Федерације за науку и образовање.

Била је предавач на катедри за новинарство на Државном универзитету у Санкт Петербургу, као и декан Високе школе менаџмента и иновација Московског државног универзитета. Средином двехиљадитих водила је аналитичко одељење Централног извршног комитета Јединствене Русије, а такође је радила и на институтима за социолошка истраживања. Пре „Сиријуса“ водила је програм „Лифт у будућност“, који подржава младе таленте.

Шездесетогодишњи Сергеј Когогин је од краја деведесетих члан савета директора „Камаза“, а на чело те компаније, која је у саставу државне корпорације „Ростех“, дошао је 2002. године. Он је једини од копредседавајућих из Путиновог штаба који има искуства у политици и раду на власти.

© SPUTNIK/ АЛЕКСЕЙ ДРУЖИНИН Сергеј Когогин, генерални директор фабрике за производњу камиона „Камаз“

По струци је физичар, специјализован за радиофизику и електронику. Једно време је радио у струци, а пре доласка у „Камаз“ био је у администрацији Зеленодољске области и у Влади Татарстана. Био је заменик премијера Татарстана, министар економије и индустрије те републике.

Путин је својевремено похвалио његову ефикасност као руководиоца.

Прес-секретар Путиновог штаба Андреј Кондрашов има 44 године, по професији је новинар.

© SPUTNIK/ СЕРГЕЙ ПЯТАКОВ Андреј Кондрашов, новинар и аутор више документарних филмова

Од 1991. године ради за руску државну телевизију и радио-станицу. Он је новинар, водитељ, режисер, политички коментатор. Извештавао је са врућих тачака Кавказа, Централне Азије и Балкана. Аутор је неколико документарних филмова, као што су „Крим. Повратак кући“, посвећен догађајима на том полуострву 2014, „Афган“, посвећен 25. годишњици повлачења совјетске војске из Авганистана, и „Валам“, који ће премијерно бити приказан у Русији 14. јануара.

У том документарцу се појављује и Владимир Путин, који ће, између осталог, дати и одговор на питање зашто се стално враћа том древном манастиру на северу Русије.

Кондрашов је недавно снимио и нови документарни филм о руском шефу државе, а према речима аутора, гледаоце очекује „максимално откривен Путин“.

Кондрашов, који је и више пута награђиван за свој рад, 2016. године именован је за директора дирекције програма „Вести“.

Владимир Путин на мартовске изборе иде као самостални кандидат. За регистрацију је потребно да до краја месеца прикупи најмање 300.000 потписа бирача, при чему у једном региону не сме бити скупљено више од 7.500.

Прикупљање потписа је почело 5. јануара и за само шест дана прикупљено је 149.000 потписа. Волонтери из бирачког штаба кажу да много странаца жели да стави свој потпис и подржи Путинову кандидатуру, али да су морали да их одбију, јер то није у складу са законом.

У Путиновом штабу су уверени да ће потребан број потписа бити прикупљен у предвиђеном року, а такође рачунају и на његову победу у првом кругу избора.

Путин добија и финансијску подршку. До среде је у његов бирачки фонд уплаћено више од 400 милиона рубаља, односно скоро 5,9 милиона евра. Новац је уплатило око 100 физичких лица и 25 правних.

Штаб је смештен у близини Кремља у „Гостинском двору“, једном од највећих изложбених и трговачких центара, одакле Путин традиционално разговара са грађанима Русије, током годишњег телевизијског програма „Директна линија“.

Занимљиво је да је Путинов штаб ту био смештен и за време изборне кампање 2004. године, док је 2012. био на Новом Арбату.

Из Путиновог штаба обећавају да ће ускоро бити отворен сајт кандидата, а у штабу ће бити укључен телефон „врућа линија“. Могуће је да ће бити отворене и странице на друштвеним мрежама, као и канал на Телеграму. Очекује се и да ће у наредна 3-4 дана Путинов штаб бити у потпуности формиран.

Путин ће на изборима имати чак 66 супарника, што је највећи број кандидата у последњих 20 година. Једино је 1996. године било више претендената за главну фотељу у Кремљу, када се пријавило 78 грађана. Сада је 21 партија предложила свог кандидата, док ће 46 грађана Русије, укључујући и Путина, наступити као самостални кандидати.

Путин је фаворит и у Русији нико не доводи у питање његову победу на мартовским изборима. Најновије анкете показују да Путинов рад одобрава 83,6 одсто Руса, а да је председник земље и политичар коме се у Русији највише верује (57,7 одсто).

Извор: sputniknews.com