ИСТОРИЈА ПОТВРДИЛА: Скендербег је Србин!

Скендербег је данас национални јунак Албанаца, по Албанији су тргови и улице са именом Скендербега, а косовски Албанци су преименовали Обилић у Кастриоти, албански националистички сајтови славе Скендербега као великог албанског јунака који је бранио Албанију од непријатеља. А ипак, до 19. вијека Скендербега скоро да и нема код Албанаца.

Скендербега су више памтили у Европи него у Албанији. Штавише, Албанци нису имали ни неки заједнички идентитет. Јохан Георг фон Хан је 1854. записао да међу Албанцима нема међусобне комуникације те да су они међусобно изоловани једни од других. Како онда Скендербег постаде албански јунак? За то можемо прије свега захвалити једном човјеку: Наиму Фрашерију који је 1898. написао дјело „Историја Скендербега“. Пошто је Фрашери био инспирација многим другим Албанцима, многи су преузели његову представу Скендербега као албанског јунака. У изградњи мита о Скендербегу, албански писци су били инспирисани српском народном епском поезијом. Можда најбољи примјер овога је „Горска гусла“ Ђерђа Фиште. И ту се помиње Скендербег. Што се тиче самог Скендербега, њега су Албанци мало „дорадили“. Највећи проблем је била његова вјера. Скендербег је био хришћанин, а већина Албанаца се исламизовала током османске управе.

Зато је Скендербег од хришћанског хероја који се бори против муслиманских упада постао само албански јунак, без икакве религије. Све у свему, можемо рећи да до 19. вијека нема неког говора о Скендербегу као свеалбанском јунаку, али ето, од њега су то направили и данас се овај велики средњовијековни јунак повезује са Албанијом, иако се код њих појавио тек прије 100-200 година.

Извор: Историја Срба