Као једно од најсветлијих дела припадника ЈНП „ЗБОР“ остао је упамћен догађај из 1960. Наиме одмах после другог светског рата у овој светињи било је 75 монаха, братство је међутим убрзо почело нагло да се расипа, па је постојала опасност да манастир падне у руке Грка.

Педесетих година прошлога века Свети Николај Жички упутио је апел за одлазак монаха у Хиландар.

Постоји такође и апел Игумана Мојсија који моли Србе да спасу Хиландар да не пређе у руке Грцима. Иначе по Византијским законима, који још увек важе за Свету Гору, ако број калуђера спадне изпод 8 онда Грци аутоматски преузимају манастир. Кроз историју то није био редак случај с обзиром да су Грузијци изгубили један од својих најлепших манастира, а примера је и поред тог било још.

Тада је Јаков Јаша Љотић, који је рођени брат Димитрија Мите Љотића, лично отишао у Хиландар и уверио се и објавио тај апел у зборашком гласилу „Искра“. Јаша је иначе убијен од УДБЕ десетак година касније. Одмах након његове посете, истог момента отишла су прво четворица Збораша: Митрофана, Агатон, Симеон и добровољачки командант Вита Радојичић. касније отац Јован. После им се придружио и пети збораш Богдан Штекић, касније отац Јустин.

Овим непроцењивим доприносом покрета Збор, манастир Хиландар у последњем тренутку успева да испуни тражену минималну квоту калуђера и остаје у власништву Српске Православне цркве. После једне од најтеже кризе наше највеће светиње током свог скоро миленијумског постојања, створила се огромна захвалност Хиландара према Збору која је остала и до дана данашњег. Између осталог само један од доказа за тако нешто је и чињеница да је Хиландар у знак захвалности зборашима, издао књигу „Светло истине“ 1994. године.

Извор: Принцип

Advertisements