Како извештавају поједини медији Београд ће у наредним рундама тзв. бриселског дијалога отворити питање статуса СПЦ и њене имовине где ће, како се наводи, „захтевати признање положаја СПЦ на Косову и тражити неограничену заштиту за српске цркве и манастире.“

Нема никакве сумње да је тема заштите права и имовине једне од најзначајнијих институција српског народа у јужној покрајини од суштинског значаја која је већ одавно морала да се нађе међу приоритетима разговора са косовским Албанцима. Међутим, кључно питање је – на каквом то институционалном и правном моделу заштите мора да инсистира званични Београд?

Србија мора за СПЦ да тражи онај модел заштите који одређују следеће три категорије – Резолуција 1244, државни и национални интерес и интерес Цркве као субјекта права и титулара више стотина хиљада хектара земљишта на КиМ.

За Србију треба a priori да буде неприхватљив сваки онај модел који подразумева успостављање посебног односа између СПЦ и самопроглашених косовских институција јер сваки такав однос имплицира признање легитимитета и легалитета сепаратистичком правном поретку на КиМ.

Српска Црква као субјекат права и обавеза не може и не сме да делује унутар сецесионистичког и непризнатог косовског система, а свако аминовање таквог модела заштите од стране званичног Београда могло би Приштини и њеним налогодавцима да послужи као аргумент да је Србија признала суверенитет тзв. Републике Косово. Притом, такав модел сасвим сигурно остао би само мртво слово на папиру; он никада не би ни заживео у пракси јер је нереално очекивати да ће они који су оскрнавили и порушили највећи број српских верских и културних споменика на КиМ сада објектима СПЦ у оквиру свог „државног поретка“ нудити адекватну помоћ и заштиту.

Једини одржив и прихватљив модел уређења положаја СПЦ који ће уједно задовољити како интересе Цркве тако и државне и националне интересе Србије је онај који ће гарантовати директну контролу Београда над верским и културним обележјима српског народа и обезбедити да заштита цркава и манастира буде у искључивој надлежности државе Србије. Резолуција 1244 Србији пружа јасан механизам за остварење тог плана признавајући јој право да одређени број њених полицијских и безбедносних снага буде ради обезбеђивања сигурности стално присутан на локалитетима српских цркава и манастира.

Наша обавеза је да на сваки начин избегнемо потписивање било каквог споразума и успостављање директних контаката између СПЦ и квазиинситуција у Приштини по тзв. ватиканском или светогорском моделу јер то води признавању тзв. Косова.

Због српских цркава и манастира Косово и Метохија су подручје од посебног историјског, верског и културног значаја за српски народ. Уколико нам контролу над њима преотме Приштина све што је вековима било српско преко ноћи постаће албанско и „косовско“.

Данијел Игрец

Извор: patriot.rs

Advertisements