Ако сте тог једанаестога дана деветог месеца две хиљаде прве године, иза себе имали довољно лета и зима, па сте ментално били кадри да појмите значај онога што се дешава пред вашим очима, уживо, на телевизији, у том случају нисте заборавили где сте били када су се путнички авиони у директном преносу закуцали у њујоршке Куле близнакиње, односно у два небодера Светског трговинског центра на Менхетну.

Терористички напад на њујоршке Куле близнакиње 11. септембра, Фото: Танјуг/AP/Chao Soi Cheong
Терористички напад на њујоршке Куле близнакиње 11. септембра, Фото: Танјуг/AP/Chao Soi Cheong

Укратко, званична верзија догађаја каже, да је терористичка организација Ал Каида спровела у дело замисао свог лидера Осаме бин Ладена тако што је, након краће пилотске обуке неколицине својих припадника, одредила деветнаесторицу терориста чији је задатак био да над небом изнад североисточних Сједињених Држава отме четири путничка авиона компанија „Јунајтед ерлајнс“ и „Американ ерлајнс“.

Два авиона закуцала су се у поменуте њујоршке куле СТЦ, које су се потом срушиле услед силине удара, и услед пожара који је захватио зграду након експлозије авионског горива, те истопио носеће челичне стубове; такође, удар је уништио већи део термалне изолације која је чувала структуру (закључци комисије Универзитета „Пердју“) што је на горњим спратовима довело до улегања пода који су са собом повукли спољне стубове (и тако даље, нећемо сада улазити дубље у детаље из разлога наведених у наредном пасусу). Трећи авион се закуцао у зграду Пентагона у Вашингтону, док се четврти срушио у поље код пенсилванијског града Шанксвила, након што су путници покушали да преотму авион од непријатеља.

Мухамед Ата, египатски држављанин и коловођа терористичке групе која је извршила напад на Куле близнакиње у Њујорку 11. септембра, Фото: Танјуг/AP
Мухамед Ата, египатски држављанин и коловођа терористичке групе која је извршила напад на Куле близнакиње у Њујорку 11. септембра, Фото: Танјуг/AP

Највећи број инжењера и архитеката подупиру ову званичну верзију. Постоје, међутим, групе истих таквих стручњака који их негирају. Вероваћете онима којима желите да верујете, јер је истина ионако давно престала било кога да занима, не само што се овога тиче него уопште: сви су људи данас постали стручњаци за све, сви све знају о свему, а чињенице и „чињенице“ су ту само да потврде да је истина оно што смо већ унапред одлучили да је истина.

Не усуђујемо се да кажемо да је ова званична верзија тих догађаја истина, али се не усуђујемо ни да кажемо да је лаж. Не знамо, ми збиља нисмо стручњаци на овом пољу, и једино што знамо је то, да ништа не знамо. Али, има оних који знају. Поред ових који се држе званичне верзију, и који знају, знају и они који износе супротне верзије које се подводе под теорије завере. Додуше, неке од њих уопште не негирају начин којим су се Близнакиње срушиле, већ околности под којима се све одиграло. Постоји пет главних.

1. КУЛЕ СУ СРУШЕНЕ КОНТРОЛИСАНОМ ЕКСПЛОЗИЈОМ

Свега неколико сати након што су се небодери Светског трговинског центра срушили, најпознатија од свих теорија завере испливала је на површину, благодарећи интернету који је тада био у свом одојштву. Аутор поста остављеног на неком форуму изнео је тврдњу да су срушене контролисаном експлозијом, а све због начина на који се то десило: брзо, и савршено вертикално.

Улице Њујорку 11. септембра 2001. године, Фото: AP/Танјуг
Улице Њујорку 11. септембра 2001. године, Фото: AP/Танјуг

Након тога су се појавила и сведочења очевидаца, извештаји о детонацијама које су се наводно чуле пре рушења, и наводи да су том приликом фрагменти летели из доњих нивоа зграда. Одговор „истиноносаца“ (енг. трутхерс; дајте нам адекватнији и српскији превод те речи, ако га имате) на званичну верзију гласи, да 56 минута, колико је требало јужној кули да се уруши, није било довољно.

На основни проблем ове теорије, ако се то може назвати проблемом, не указује се у задовољавајућем обиму. Наиме, она уопште не негира основу званичне верзије, односно уплетеност Ал Каиде. Тај део наратива може бити стоодстотно истинит, а да ова теорија буде тачна. Те две ствари нису нужно у вези. Али, ако су обе истините, остаје питање мотива због чега се упорно тврди да су се куле срушиле због удара авиона, и због чега се на томе истрајава. Можда и најважније питање с тим у вези гласи: зашто би уопште биле срушене?

Несрећни човек скаче са горњег спрата Куле близнакиње 11. септембра 2001. године, након терористичких напада, Фото: Танјуг/AP/Richard Drew
Несрећни човек скаче са горњег спрата Куле близнакиње 11. септембра 2001. године, након терористичких напада, Фото: Танјуг/AP/Richard Drew

Имплицитно, међутим, ако је истина да је дошло до контролисане експлозије, могао би бити случај, да је све унапред планирано, или да је све филмски режирано, како неки мисле. Буквално, неки сматрају да авиони уопште нису ни ударили у куле, да је то „дело Холивуда“, да су ударили пројектили окружени холограмом, или да је компјутерски све додато на видео-снимке. Има и оних који кажу да се ништа није десило, да су само куле срушене детонацијама након медијске представе. Остаје само да се одговори на питање због чега су очајни људи скакали са врхова зграда са којима је све у реду, и како објашњавају… све остало.

2. НА ПЕНТАГОН ЈЕ ИСПАЉЕН ПРОЈЕКТИЛ АМЕРИЧКЕ ВОЈСКЕ

Фотографије и видео-снимци са лица места, након што је лет бр. 77 „Американ ерлајнса“ ударио у зграду америчког министарства одбране, уопште не пружају довољно доказа тога, а притом је приметан и недостатак крхотина које би томе ишле у прилог. За разлику од бројних снимака авиона који ударају у Куле близнакиње, нема ниједног снимка удара авиона у Пентагон. На снимку сигурносне камере који смо сви гледали, сам тренутак удара се уопште не види, али се тврди да се, пошто те камере прескачу фрејмове, удар догодио управо у фрејму који је прескочен. Добро, звучи као невероватна случајност, али то није немогуће.

Међутим, нема ни приватних снимака; истина, телефони још ниси били са камерама, а људи још нису базали на све стране и снимали сторизе за Инстаграм којег није ни било; нити су у то „античко“ доба људи свуда са собом носили камкордере; такође, непосредно око Пентагона нема приватних кућа; али опет, са друге стране реке Потомак је град Вашингтон, а приватних кућа, па чак и шопинг-молова, има у близини са исте стране реке на којој је и Пентагон; упркос томе, ипак, приватних снимака нема.

То не значи да званична верзија није истинита, само да је све то крајње необично. Али, значи датеоретичари завере не мирују и да тврде да је у Пентагон ударио, или пројектил америчке војске или пак беспилотна летелица. Авион никако, јер је штета причињена толикој зградурини премала за оно што би јој урадио комерцијални путнички авион.

Уосталом, кажу они, како је војска уопште могла да дозволи да се авион којим је пилотирао аматер закуца у зграду министарства одбране? Зашто баш у њу, која је изолована и далеко од погледа обичног света који не може тек тако да јој приђе? Зашто Ал Каида није решила да тим авионом — будући да је онај срушени код Шанксвила требало да удари на Капитол — нападне најприроднију од свих могућих мета, именом, Белу кућу? Али, ако је ова теорија тачна, шта је онда истина везано за Куле близнакиње? Али најважније од свих питања је следеће: због чега би, ин тхе наме оф Год, америчка војска гађала Пентагон пројектилом?!

3. ЛЕТ БР. 93 „ЈУНАЈТЕД ЕРЛАЈНСА“ ЈЕ ОБОРЕН

Већ смо казали да званична верзија догађаја тврди да су (патриотски настројени) путници на овом лету покушали да отму авион од отмичара, да је дошло до сукоба у авиону, и да је услед њега дошло до пада летелице на отвореном пољу у Пенсилванији.

Тренутак пре него што ће се отети авион закуцати у другу Кулу близнакињу 11. септембра, Фото: Принтскрин/Youtube/sweettina2
Тренутак пре него што ће се отети авион закуцати у другу Кулу близнакињу 11. септембра, Фото: Принтскрин/Youtube/sweettina2

Теоретичари завере кажу да је то немогуће јер је авион превелик за тако мало поље, да је заправо мало шта од остатака летелице било пронађено на месту пада, те да је америчка војска оборила авион како би га спречила да изврши своју паклену намеру, због чега су крхотине и разбацане широм тог краја. Ако је ова теорија истинита, она иде у прилог томе да је Ал Каида једини извршитељ злочина, који се стога непобитно десио, али не говори ништа о наредној теорији завере, оној вероватно најубедљивијој.

4. АМЕРИЧКА ВЛАДА ЈЕ УНАПРЕД ЗНАЛА ШТА СЕ СПРЕМА, И ПУСТИЛА ИХ ЈЕ ДА УРАДЕ ШТА СУ НАУМИЛИ

Да се надовежемо на претходну тачку: теоретичари завере кажу, да ако је америчка влада знала шта Ал Каида спрема и пустила је да изврши злочин, шта више, ако су чак и пројектилом гађали Пентагон да би направили још јачи утисак и драму, и ако су оборили лет бр. 93, логично је било да оборе само тај лет који би уништио Капитол, који је незамењљив, а да пусте оне авионе који су ишли на Близнакиње, које су замењљиве.

Поборници ове теорије завере веле, да је противваздушна одбрана наложила ловачким авионима да одступе и да пусте путничке летелице да наставе пут ка Њујорку. Они указују на чињеницу, да је америчко ратно ваздухопловство најмоћније на свету, а да по званичној верзији није успело да пресретне ниједан авион тог дана. Њима је то немогуће, јер фактор људске грешке, случајност, спонтаност збивања, по нашој урођеној нарави признајемо само у апстракцији, а чим дођемо до неког конкретног великог догађаја, негирамо могућност да је у том датом случају баш то у питању. Све је, само не то. Фактор људске грешке и случајност су теоријски свеприсутни, али у крупним стварима практично немогући јер све је увек унапред планирано. Као што је немогуће и то, да је систем за рано упозоравање био крајње дефектан и рђав, о чему су сви говорили.

Зашто би америчка влада то урадила? Зарад стицања наклоности светског, а посебно америчког јавног мнења, за планирани напад на Авганистан и након тога на Ирак. Због нафтних поља, због гасовода „Туркменистан—Авганистан—Пакистан—Индија“, због ко зна чега још. У крајњој линији, због богаћења, е сад, да ли америчке државе или појединаца који су на њеном челу, друго је питање. Нико не може да негира да је америчка влада искористила 11. септембар да оправда и покрене нападе на Авганистан и Ирак. Али, то није доказ да је постојала завера, већ само доказ да су вешти у политици, сналажљиви и добри у „кризном менаџменту“.

Терористички напад на њујоршке Куле близнакиње 11. септембра, Фото: Profimedia/Polaris
Терористички напад на њујоршке Куле близнакиње 11. септембра, Фото: Profimedia/Polaris

Међутим, постоји много људи који се могу назвати инсајдерима, а који тврде да су Американци знали и допустили, да ли с намером или из неспособности, није важно. Рецимо, Мајкл Мичер, бивши британски министар за заштиту животне средине у влади Тонија Блера, каже да су знали и да су пустили. Рецимо, Ричард Кларк, високи антитерористички званичник ЦИА у то време, каже да је ФБИ знао да се „нешто чудно дешава у пилотским школама у Сједињеним Државама“, али да ништа о томе није дошло до њега или до Беле куће. Мосад је наводно августа месеца обавестио ЦИА и ФБИ да је око двеста терориста ушло у САД и да планирају „велики напад“, али ништа није урађено по том питању. И тако даље.

(Заправо, постоји једна антисемитска теорија завере којој из принципа нећемо посветити посебну пажњу и тиме јој дати легитимитет, али да не би и сами били оптужени од теоретичара завере и тако учинили још већу штету, напоменућемо да смо је свесни и дотаћи ћемо је се овако дигресивно.

Прича се своди на то да је у Близнакињама погинуло много мање Јевреја него што би „требало“, имајући у виду њихову уплетеност у берзанске послове. Наводно, око четири хиљаде Јевреја тога дана није дошло на посао јер су били унапред обавештени од стране Мосада. Пазите, тако нешто је практично немогуће: тајна коју зна четири хиљаде мушкараца и жена престаје да буде тајна, а завера може бити завера само ако у њој учествује узак круг људи.

Напад на Њујорк 11. септембра преношен је широм света, Фото: Youtube/boki23m
Напад на Њујорк 11. септембра преношен је широм света, Фото: Youtube/boki23m

Теоретичари даље веле, да је Израел или за све знао, или све испланирао, или навео терористе, несвесне за кога заправо раде, да изврше злочин. Као доказ наводе хапшење петорице израелских држављана, званично запослених у селидбеном предузећу „Урбан мувинг системс“ у власништву извесног Доминика Сатера.

Та петорица су приведена јер су са крова белог комбија снимала Близнакиње у пламену, и притом се „чудно понашала“; полиција је то понашање протумачила као радовање и изругивање, а пронашла им је и скривени новац, стране пасоше и резач за кутије. Поменути Сатер је побегао у Израел пре него што је ФБИ могао да га испита, али су остали били у притвору два месеца пре него што су депортовани у Израел.

Током тог периода били су непрестано испитивани и подвргавани детектору лажи; један од њих, Пол Курцберг, два и по месеца је одбијао ово тестирање, и на крају пао када је пристао. Касније је званично закључено да они нису знали шта се спрема, а да је само предузеће вероватно било Мосадов параван за истрагу о каналима којима су се финансирали Хамас и Исламски џихад.

Што се тиче снимања и потенцијалног радовања, за то могу да постоје разне мотивације, али једно је сигурно: особе уплетене у неки злочин неће се на тај начин понашати и привлачити на себе пажњу, посебно не ако су шпијуни, јер ако су шпијуни, имају крунски доказ да нису дебили. Који би разлог они имали да беспотребно снимају нешто што цео свет гледа уживо, и тиме себе и своју мисију компромитују? Да су имали икакве везе са тим, били би у неком стану, гледали би пренос и наздрављали „хенесијем“. Не би скакали по крову комбија као идиоти, и снимали шта се дешава.

Згариште Кула близнакиња у Њујорку након рушења, Фото: AP/Танјуг
Згариште Кула близнакиња у Њујорку након рушења, Фото: AP/Танјуг

Радовање, са друге стране, може бити последица поимања могућих последица које ће бити повољне по Израел: речју, да ће Америка бити приморана да војно реагује на Блиском истоку против природних непријатеља Израела, што би за јеврејску државу неизбежно било корисно. А поред тога, добар део Србије се радовао, иако није био уплетен. Неки људи једноставно не воле Америку, и то их не чини злочинцима.)

5. НЕКИ КРУПНИ ИГРАЧИ НА БЕРЗИ СУ ЗНАЛИ

У данима који су претходили 11. септембру 2001. године, неко је продао огроман број „пут-опција“(енг. пут оптион) два велика авио-превозника. У питању су били „Американ ерлајнс“ и „Јунајтед ерлајнс“. У питању су били, дакле, превозници чији су авиони отети кобног дана. Акције ниједног другог авио-превозника тих дана нису забележиле сличну аномалију. Пут-опције великих осигуравајућих предузећа такође су бележиле исту аномалију.

Шта су пут-опције? Компликовано је, али најпростије речено, у питању је опциони уговор који поседнику даје необлигативно право да конкретном купцу прода унапред договорену количину хартија од вредности, по унапред договореној цени, у оквиру унапред договореног временског периода, када цена те акције на берзи падне испод договореног износа; продавац, према томе, нема облигацију да прода, али купац има облигацију да купи.

Ово је посебно корисно ако знаш да ће цена неких акција у чијем си власништву, драматично да падне, па стога теоретичари завере тврде, да су неки играчи на берзи све знали унапред, и да су, уместо да о томе обавесте државу или јавност, одлучили да уновче информацију.

П. Л

Advertisements

Оставите одговор