Једна од актуелности која је обележила дане за нама, када је реч о дневно-политичким темама, јесте креирање Савеза за Србију, својеврсног покушаја реанимације некадашњег ДОС-а. Иницијатор савеза и неформални лидер „наметнуо“ се некадашњи градоначелник Београда и некадашњи лидер Демократске странке, а сада самостални политички играч Драган Ђилас, док су у савез ушле мање више све опозиционе структуре и многи већ опробани сарадници на политичкој сцени Србије, попут Вука Јеремића на челу сада Народне странке, Борка Стефановића (Левица Србије), у име Демократске странке Зоран Лутовац, потом Двери, Покрет за преокрет, Демократска странка Србије и други.

Који је разлог што су предводници колоне Драган Ђилас и Вук Јеремић одлучили да пређу преко својих очигледних и дугогодишњих размирица, биће јасно само из неколико случајева малверзација којима је Вук Јеремић прибегавао у периоду када је био део власти, а на које портал ЦИК у свом тексту подсећа јавност.

Поставља се питање да ли је Савез за Србију заиста савез који планира да брине о добробити Србије и њених грађана, или је ипак начин да поједини поново дођу до власти и државних ресурса?!

Свима је познато да су многи од њих, а пре свега Ђилас, Јеремић, Борко  Стефановић, годинама веома добро сарађивали на политичкој сцени Србије, а посредством политичке сарадње и имајући позицију власти остварили су бројне личне бенефите и видљиво богатство.

Након што је Демократска странка изгубила власт, прво на председничким изборима 2012. а потом и на парламентарним изборима који су уследили, појединци из њених редова су се издвајали, одлазили из странке, креирали нове странке и покрете, али и покварили међусобне односе.

Тако није тајна да је управо Ђилас тај који је „избацио“ Јеремића из ДС-а, а међусобну нетрпељивост нису крили у јавности, у изјавама за медије. До оног тренутка када је свима погодовала власт, док су имали заједничке добити, постојала је и слога. Оног момента када се урушио извор приходовања и бенефита, релације између Ђиласа и Јеремића, који данас поново успостављају заједничко деловање, дошле су до ивице издржљивости. Тада су један другог називали разним именима и окарактерисали бројним негативним епитетима. За Јеремића је Ђилас био осветољубив, бруталан и аутократа, док је Вук за Драгана Ђиласа био лош Министар спољних послова који је Србију “завадио са пола света” и онај који је функције користио за самопромоцију. А ето, данас су изнова партнери у борби за демократске вредности и боље друштво.

Стога је нејасно, или је пак за неког чак и евидентно, због чега Вук Јеремић и Драган Ђилас поново улазе у партнерство?! Ако је судити према томе што су највећи лични и економски напредак доживели управо када су заједнички управљали државом, улазак у Савез за Србију би могао да буде покушај повратка власти и покушај да поново контролишу државне ресурсе.

Како је Вук Јеремић експлоатисао свој положај Министра спољних послова Републике Србије и користио државна средства, новац грађана, за лични комодитет и самопромоцију, подсетићемо у неколико наставака наредних дана.

Поново ћемо указати на бројне малверзације и злоупотребе државног новца које се повезују управо са Вуком Јеремићем, међу којима су: Потписивање уговора са „Енергопројектом“ којим је Србија оштећена за више од 5.2 милиона евра; Незапамћено трошење новца једног Министра спољних послова на путовања (чак 3.6 милиона евра), Намештање посла (од око 360 хиљада евра само за једну годину) за куповину авио карата за потребе Министарства агенцији „АероКлуб“ чији је власник рођак Јеремићеве супруге, и то без поштовања Закона о јавним набавкама; Коришћење позиције председника Тениског савеза Србије за намештање послова истој агенцији; Милионски износи исплаћени из државне касе током власти Тадића на име америчких консултантских фирми и потреба лобирања управо за Вука Јеремића у америчком и западном естаблишменту…

У наставку следи део који се тиче трошења енормних цифри на путовања и намештања посла агенцији „Аероклуб“ која је за пет година, колико је Јеремић био на челу МСП, на име куповине авионских карата добила око 180 милиона динара.

За пет година манадата на месту министра спољних послова, Вук Јеремић је на путовања потрошио више од 3,6 милиона евра из буџета Републике Србије. Ови трошкови годишње су износили више него што су коштали сви путни трошкови целог Министарства спољих послова (МСП) током 2014. године. Мимо луксузних путовања, смештаја у најелитинијим хотелима, путовања приватним авионом, Јеремић је за себе узео и 55.000 евра на име дневница, и на тај начин дуплирао целокупан износ своје петогодишње плате као министра спољних послова у Влади Србије.

Како су одређене истраживачке мреже већ истражиле,   током пет година Јеремићевог руковођења МСП, агенцији “Аероклубу” је на име куповине авиокарата исплаћено око 180 милиона динара. Овој фирми Јеремић је готово екслузивно поверио посао набавке  авио карата током свих пет година колико је био министар. Интересантно је да се у јавности спекулише да је власник те агенције, Иван Ничић, рођак Јеремићеве супруге Наташе.

Наиме, како документација показује Јеремић је послове набавке авионских карата поверио фирми “Аероклуб” без закљученог писаног уговора и без спровођења поступка јавне набавке. У извештају сачињеном након провере финансијског пословања МСП у 2011. години, Државна ревизорска институција (ДРИ) указала је на фирму “Аероклуб” од које је то Министарство, претежно набављало авионске карте у време док је ресором руководио Вук Јеремић.

У извештају сачињеном након контроле, ДРИ је констатовала да су током 2011. године вршена плаћања према фирми “Аероклуб” д.о.о. из Београда у укупном износу од 42,4 милиона динара (око 360.000 евра) на основу фактура без потписаног уговора и без спроведене процедуре јавних набавки. ДРИ је тим поводом упозорила да је, купујући авионске карте од „Аероклуба“, Министарство прекршило два закона – Закон о буџетском систему из 2009. и Закон о јавним набавкама из 2009. Поређења ради, у истом периоду, на име купљених авиокарата, државној компанији „Јат Аирwаyс“ а.д. из буџета МСП укупно је исплаћено три пута мање новца – свега 13 милиона динара.

За свога мандата Јеремић је тако омогућио фирми „Аероклуб“ исплату од укупно 180 милиона динара. Према финансијским извештајима “Аероклуба” из 2010. и 2011, јавно доступним у регистру Агенције за привредне регистре (АПР), може се закључити да је у те две године “Аероклуб” преко 90 одсто својих пословних прихода реализовао у пословима са МСП. Тако се у извештају за 2011. може видети да је укупни пословни приход износио 35,7 милиона динара што увећано за износ ПДВ (који се не приказује у ставци пословних прихода) износи 42,8 милиона динара. Те године МСП је “Аероклубу” за набавку авионских карата платило 42,4 милиона динара што је представљало 99,1 одсто укупних прихода те приватне фирме. Слична ситуација била је и 2010. када је “Аероклуб” укупно приходовао 33,4 милиона динара од чега је из буџета МСП дошло око 95 одсто тог износа. Закључује се да је фирма “Аероклуб” практично постојала да би убирала приходе свега што је било у вези са Вуком Јеремићем и Министарством на чијем је челу био.

Према подацима истраживања БИРН-а и објави сајта Балканинсигхт МСП није једина институција повезана са Јеремићем са којим је „Аероклуб“ имао сарадњу.

„У 2011. години ова фирма је победила на тендеру – као једини понуђач – за куповину авионских карата за потребе Тениског савеза Србије (ТСС). Ако се узме у обзир вредност посла од 40 милиона динара, чињеница да се пријавио само један понуђач прилично је необична”, наведено је у тексту. Према тим информацијама, које ТСС и Јеремић никада нису демантовали, у септембру 2011. године “Аероклуб” и ТСС потписали су уговор вредан 40 милиона динара (око 360 хиљада евра), што је било готово индентично износу који је “Аероклуб” те исте године добио и од МСП.

Иако су за набавку авионских карата 2011. године тендерску документацију откупиле две компаније, на самом тендеру појавила се само једна од њих – “Аероклуб”. И наредне године, 2012. ТСС и ова агенција склопили су нови уговор на још 40 милиона. У време када је ТСС куповао авионске карте преко “Аероклуба” Вук Јеремић је био председник тог Савеза. На ту функцију изабран 2011. али је као вршилац дужности обаваљао ту функцију од јануара 2011. године.

Advertisements