Парада поноса у Београду, како су закључили организатори и учесници исте, успешно је одржана 16. септембра. ЛБГТ особе су прошетале градом без инцидената, напада и страха, али и уз екстремније понашање.

Многима су за око запали снимци и фотографије које су нас нагнале да се запитамо да ли су поједини припадници дошли на Прајд да би славили напредак нашег друштва и промене које су споре, али достижне, или су дошли да би на јавном месту износили своје најниже побуде, гнев и бес.

Момци и девојке на различите начине показивали су своју сексуалност која није примерена за један јавни скуп те природе. Трљање, скидање, увијање и бљутава симулација секса нису метод којим се мењају друштвено устаљене норме.

Прљави плес који је запалио друштвене мреже, Фото: Марко Јовановић
Прљави плес који је запалио друштвене мреже, Фото: Марко Јовановић

Разумемо да су кивни, јер им је у питање довођено основно људско право ван законских оквира – да буду оно што јесу, али не можемо да разумемо да је борба за права заснована на пуком провоцирању људи који нису као они.

Далеко од тога да припадници ЛГБТ популације треба да се крију, али шта се постиже провокацијом?

Нисте „победили“ ако своју мисију форсирате у инат другима, већ када то чините због себе и своје будућности.  А, сложићете се, сигурно на улици у крају не играте голих груди, додирујући се и мазећи.

Један од припадника ЛГБТ популације у народној ношњи, Фото: Марко Јовановић
Један од припадника ЛГБТ популације у народној ношњи, Фото: Марко Јовановић

Одевање у народну ношњу, које би вероватно требало да покаже „правим Србима“, традиционалистима, да су хомосексуалци и трансвестити ипак достојни да обуку нешто што брани част и „здраву Србију“, такође није баш увиђаван начин да презентујете да се после вишегодишњих напора назире циљ.

Ако су вас вређали, понижавали, узнемиравали, одговарање истом мером веома је лош потез. Зар не схватате да када из револта постанете то што су ваши непријатељи, ви бивате исти, заправо гори?

За оно што вам припада треба да се борите на један достојанствен начин, а кориговање друштвеног кода неће доћи нападом на Српску православну цркву, национални и културолошки идентитет и воајеристичким сценама блуда.

Симулирање секса, Фото: Марко Јовановић
Симулирање секса, Фото: Марко Јовановић

Дакле, нису вам потребне сцене као из порно филмова да би се ваша слобода нашла у равни са слободом свих других људи.

Драго нам је што сте успели да се изборите за део онога што вам, као и сваком човеку ове планете, припада. Како бисте стигли до апсолутне слободе, која вам је свакако безразложно одузета, не дозволите да вас револт одвуче на најниже гране.

Дакле, без цркве, без провокација и без простачког понашања. Могуће је.

С.Ченад – s.cenad@telegraf.rs

Advertisements