Није нова појава да се на локалном нивоу појављују такозвани новинари и опскурни портали, који тобоже независно и објективно информишу грађане, а у суштини на јефтин и не нарочито инветиван начин покушавају да изрекетирају градске челнике или једноставно обаве најпрљавије политичке задатке за које су (не претерано издашно) плаћени од стране вајних опозиционара. Свака поплава, а ови рекеташки таласи попримају облик цунамија, првенствено на површину избацује муљ: тако, поприлично неосновано, фантомски ИнђијаКафе, нерегистровани „медиј“ води жесток рат са градоначелником Гаком на основи клевета, увреда и полуписмених, а по правилу неистинитих навода. Међутим, ови неуки плаћеници заслужују плакету за етичност, објективност и професионалност, као и низ других признања у односу на „колеге“ им из портала „Слободна Суботица“, која слободу има само у називу, а чији су аутори ропски и чврстим ланцима везани за интересе правих им газда, од којих добар део није из Србије, показују подаци којима располажемо.

Имајући увид у материјал са сајта и друштвених мрежа којег би се, са квалитативне стране гледано, постидели и почетници или они који су са писањем имали додира последњи пут у осмом основне када су радили писмени задатак „Како смо провели прошло лето“, јасно је да иза напада на Богдана Лабана стоје наизглед велике патриоте и родољуби, попут новинара Бранка Жујовића, Бориса Малагурског и Владимира Половине, човека непознатог занимања (и познатог медицинског картона).

Фото: Приватна архива
Фото: Приватна архива

Десничарски ставови потоњег Половине, иначе познатог по вечитој улози „великог“, а повремено и „највећег и најжешћег Србенде“, долазе под озбиљан знак питања, када се зна да се прошле године јавно хвалио да има и албанске крви, па је чак у Тирани провео угодно поподне у друштву чувеног србомрсца и рођака му, иначе председником Савеза писаца Албаније Илијем Половином, као и Дуратом Хамзаием, новинарком ТВ Репорт познатој по отвореним шовинистичким ставовима према Србима и најљућој пропаганди против нас. Дакле, или је друга нам Половину Бата Гашић лично послао у Тирану на специјални и тајни задатак, за шта му у том случају скидамо капу, или је у питању нешто друго: а, то друго објашњава разлоге напада на Лабана. Који је случај вероватнији, процените сами – за разлику од Половине, не сумњамо у интелигенцију читалаца. Иначе, као допунску напомену, истичемо да аутор ових редова поседује доказе о психичком лечењу, али и подебелом кривичном досијеу препоштеног „заштитника националног интереса“.

Да господин не би обавио посао у складу са презименом (а, очигледно и националним пореклом) – половично, побринуо се његов пријатељ, Борис Малагурски, који је од силних политичких планова (најавио оснивање покрета и исмевао Вучића), успео да заузме и упражњено седло у дружини јахача суботичке апокалипсе. Многи су сматрали да честе посете канцеларији НАТО пакта овај комуниста-националиста (што му дође подједнако логично као месождер-вегетерајинац) дугује новинарском угледу, али малу сенку на то баца чињеница да му је отац Бранислав Малагурски професор на свеучилишту у Осијеку, где објављује афирмативне научне радове где истиче квалитете НАТО пакта, криви Србију за агресију и заступа прохрватске ставове. Још је интересантније да је Малагурски на крају свог првог филма „Тежина ланаца“ изразио огромну захвалност управо Богдану Лабану којег данас напада, па пошто Ф-ови из картона његовог пријатеља Половине нису заразни, онда се нагла промена „од љубави до мржње“ може правдати само лошим намерама. Или је у питању налог „по бабиној линији“, или је то доказ да се не баве само тенисери рекетом.

У кухињи сплачина „Слободна Суботица“, где Малагурски спрема рецепте по загребачким збиркама, Половина закувава на албански начин, место сервирке остало је упражњено за Бранка Жујовића, још једног наводног новинара и још једног наводног патриоту. Постоје новинари који су каријере градили преко знања, умећа, добрих прича, они мало лошији преко кревета, политичких веза и протекција, али само једног је у велики свет, тачније Кину, лансирала кума: Љиљана Смајловић. Интересантно је да је Жујовић, гледај чуда, највеће успехе имао за време „жутих“, када је поред споменутих ангажмана, био и уредник „Суботичких новина“, а умало ни крив ни дужан завршио у РРА – сведоци тврде да када му је предочена кандидатура, овај „врсни професионалац“ тражио да му објасне шта та скраћеница значи!

Очигледно је, дакле, да овај трио-фантастико, који је своје циркуске одоре покушао да замаскира новинарским маскама, у интересу Албанаца и Хрвата, покушава да спречи оно што је за њих незамисливо и најтеже од свега – да Србин буде градоначелник Суботице!

Фото: Приватна архива
Фото: Приватна архива

Сам Лабан није желео да коментарише ове наводе за редакцију „Афере“, истичући у краткој СМС поруци да је „превише заузет радом за добробит грађана Суботице којој је посвећен две године у континуитету, а да свако има право на свој рад и мишљење, као и критику по савести, јер је то основа демократских тековина за које се залаже“.

Истовремено, Центар за медијски мониторинг најавио је да ће деловање овог портала пријавити адекватним медијским удружењем, али и поставља питање како неко ко није регистрован у складу са Законом и није у регистру медија, може да се бави медијским послом?

Томо Ловрековић

Advertisements