Скупа са остацима остатака српске војске крајем 1915. године и почетком наредне, након слома после удружене офанзиве немачке, аустроугарске и бугарске војске, повлачио се преко Албаније и Црне Горе и један део народа, међу којима је било мноштво жена, деце и стараца.

Kада се на јесен 1915. године сломио отпор Kраљевине Србије, под заједничким налетом немачке и аустроугарске војске, и када је бугарска армија ударила са бока и пресекла пут нашој оружаној сили која је канила да у Македонији споји са Британцима и Французима, који су нешто пре тога почели да се искрцавају у Солуну са намером да нам на тлу наше државе помогну да одбијемо непријатељску офанзиву — били смо принуђени да се повлачимо преко албанских и црногорских врлети.

Kолико тачно људи се повлачило, није у потпуности јасно, али вероватно се радило о нешто мање од 200.000 војника, од којих је већина на албанске обале заправо стигла преко Црне Горе.

Процена је такође, да је са војском прешло барем исто толико цивила, а број мртвих у тој Албанској голготи крајем 1915. био је по неким проценама око 72.000 људи; у коначном извештају који је наредне године министар војни Божидар Терзић поднео председнику Министарског савета Николи Пашићу се каже, да је „нестало, умрло, погинуло или заробљено 243.877 људи“.

Француски маршал и велики пријатељ Срба Жозеф Жофр је рекао о томе: „Повлачење наших савезника Срба, под околностима под којима је извршено, превазилази по страхотама све што је у историји као најтрагичније забележено.“

На крају, негде око 155.000 српских војника се након опоравка нашло на Солунском фронту, где смо добили свој сектор и стрпљиво чекали пробој и повратак у отаџбину.

Међутим, да се вратимо ми на ону фотографију са почетка текста. Дело је она руског фотографа јеврејског порекла Самсона Чернова, о којем смо већ неколико пута писали, која је првобитно објављена у албуму „Петогодишњи рат — Срби 1912-1916“, у Лондону 1916. године.

Наслов фотографије је „Пожури! Дете се смрзава!“, а датирана је на 1915. годину, очигледно на сам њен крај, када су се ти остаци остатака војске и један део народа, међу којима је био велики број жена, деце и стараца, повлачили преко Албаније и Црне Горе.

На слици насталој на планини Жљеб, на северозападу Метохије и источне Црне Горе, видимо једну жену у поцепаној сукњи са два мала детета, која по залеђеној стази води изнемогло коњче, натоварено и намучено као и људи; и видимо војнике који јој притичу у помоћ.

Призор је потресан, али је нажалост немогуће установити да ли су деца преживела, нити да ли имају потомака данас, будући да се не зна идентитет ових Срба. Са друге стране, пошто се не зна ко је тачно у питању, ова деца могу симболично бити преци или преткиње свакога од нас.

Advertisements