У Француској је 1928. године обележавана десета годишњица савезничке победе у Првом светском рату. За ту прилику послат је воз за Београд – чувени Оријент Експрес, како би превезао српске званичнике позване да учествују у прослави.

Укрцавали су се генерали, политичари, бивши војници… Француски амбасадор, који је присуствовао испраћају, случајно је на перону видео Милунку Савић.

Стајала је поред воза и испраћала погледом своје ратне другове. Зачуђен, упитао је зашто и она не иде на ово путовање.

– Ја за то немам новца – скромно је одговорила Милунка.

Његова екселенција као и окупљени грађани то нису могли да дозволе! Испред њих је стојала велика Милунка Савић, жена са највише ордена у историји ратовања, хероина Балканских и Првог светског рата, наредник у Другом пуку српске војске “Kњаз Михаило”, рањавана у борбама девет пута. Ти исти Французи су је због неизмерне храбрости прозвали “српска Јованка Орлеанка” и доделили чак два ордена Легије части.

Није било простора за оклевање! Присутни су брзо прикупили новац. Амбасада Француске је обезбедила потребну документацију.

Оријент експрес је стајао мирно. Сви путници, главешине и генерали су седели у возу и чекали. Нико се није бунио. Знали су да без Милунке путовање није право. Да без ње и не могу да крену.

Много возова је од тада пртутњало Београдом… Оријент експрес јури светом… Једном је чекао, само једном и то српску хероину, Милунку Савић!

Преузето са Фб стране Чувари ћирилице.

И још понешто о Милунки Савић…
Након овог догађаја Милунка се вратила у Србију. У Београду сама са три ћерке, дуго није могла да пронађе никакав посао. На иницијативу сабораца, од 1929. запослили су је као чистачицу канцеларије директора, у Хипотекарној банци у Београду, где је провела највећи део свог радног века.

Занемарена и од свих напуштена, пензију је стекла радећи. Одбила је понуду да се пресели у Француску и да добија француску војну пензију. Уместо тога, изабрала је да живи у Београду, где су људи брзо заборавили њене заслуге.

Advertisements