Овогодишња геј парада готово је могла да прође „испод радара“ њених најжешћих противника. Али, није. А ситуација јесте обећавала. Први пут је било више шетача него полиције која их је обезбеђивала, изостанак инцидената се већ традиционално подразумевао, политичка подршка врха државе и странаца по правилу била је присутна у пуној мери, па су чак и бројне маме и тате изашли са децом не би ли искористили заиста прелеп дан и тако подржали догађај који пледира да постане (а можда већ јесте) редовна годишња манифестација. Шта је, дакле, онда пошло по злу? Шта је то опет поделило Србе?

Можда грешим, али ми је некако изостала кључна порука параде. Две речи – „Реци ДА“ – требало је ваљда да сугеришу да је циљ ЛГБТ популације легализација истополних бракова. Што је, да се разумемо, сасвим у реду. Та порука, међутим, некако се изгубила, односно запала је потпуно у други план током „информативне“ недеље поноса, али и током шетње. Зашто?

Можда су неки људи били сувише заокупљени мислима и плановима како изазвати реакцију међу и даље антигеј расположеним Србима. Јер, управо су „традиционалисти“ скочили, којима је јако засметало коришћење народне ношње, верских симбола и фотографија светаца на паради. То су моментално схватили као пропаганду, светогрђе и понижавање Србије. Наравно, одмах су са друге стране „ископали ровове“ либерали  тврдњом да свако има право да се облачи како год хоће. Обе стране су у суштини у праву.

Ипак, кључна ствар, кључна порука ЛГБТ популације, она са почетка – „Реци Да“ – изостала је. Нико не прича о томе да ли подржава или не истополне бракове, већ да ли геј особа треба да носи јелек. Питање се једноставно намеће: да ли је све ово случајно или намерно урађено? Да ли је то био план или само пука случајност? Да ли су гејевима битнији бракови или реакција јавности? Понос или „виђеност“? Права или кеш? Јер, Србин/Српскиња одлично познаје Србина/Српскињу. Без обзира на то које је сексуалне оријентације.

Изађите из магле. Да се не лажемо.

Милан Добромировић

Advertisements