Бомбардовање противника из авиона на фронту од почетка 1916. полако је почело да се претвара у бомбардовање насељених места где су страдали све више и цивили. Немци и Бугари су све чешће ударали на Солун што је приморало команданта српске авијације, мајора Роже Витраа, да 29. септембра нареди контраудар на Софију (удаљену 50 километара од фронта), после чега би прелетели на сигурно, у Румунију.

За тај задатак су тражени добровољци, а јавили су се српски ђак, потпоручник Бранко Наумовић и француски каплар Морис Роајабл. Они су у самоубилачку мисију полетели из Микре крај Солуна 30. септембра у 7.15, а после два сата лета стигли изнад Софије са четири бомбе. Због предострожности, акција је држана у најстрожој тајности, за њу су, осим команданта, знала још само два штабска официра. Ни пилоти нису знали шта их чека изнад и око Софије.

Иако је авион изгубљен и пилоти заробљени, у „Споменици српског војног ваздухопловства“ Миодрага Томића овај удар, назван у непријатељским новинама „Гром над Софијом“, детаљно је описан, јер се после њега Бугари и Немци нису усуђивали да нападају Солун.

Према Томићу, српски авион над Софијом дочекала је снажна ватра. Чак 40 противваздушних топова гађало је авион са око 800 шрапнела. Три су експлодирала поред авиона оштетивши крило и труп, али су пилоти успели да одрже висину од 3.000 метара и избаце бомбе на циљ. Било је и људских жртава, и материјалне штете, и панике.

Авион је потом успео да изађе из рејона Софије и упути се ка румунској граници. Пресрело га је пет непријатељских авиона – два „фокера“, два „албатроса“ и један „ЛВЦ“. Потпоручник Наумовић је пола сата за митраљезом водио борбу са надмоћним противником и оштетио један „фокер“ који је морао да слети. Али, напао га је други, којим је пилотирао немачки наредник Вагнер. Наумовић је у њега испразнио свој револвер, а потом, оставши без муниције, уперио у непријатеља празан митраљез, што је у први мах збуњивало Бугаре и Немце који нису хтели много да ризикују. Ускоро се на храбре летаче устремио још један „фокер“, којим је управљао бугарски пилот. У паљби из митраљеза француски пилот је рањен у руку.

Без обзира на рану, Морис Роајабл је успевао још добрих петнаестак минута да измиче гониоцима, летећи на север, све док им један куршум није пробио резервоар за гориво. Тада је Роајабл спустио авион на једну ледину 45 километара северно од бугарског главног града. Поред њих су се одмах спустила три немачко-бугарске посаде и заробиле рањене српске ваздухопловце. Када су на авиону избројали чак 142 рупе од шрапнела и сами су се нашли у чуду. И Роајабл и Наумовић су остали у заробљеништву до слома Бугарске.

Наумовић се вратио у земљу и наставио службу као ваздухопловни официр-пилот. Због бомбардовања Софије и херојске борбе против пет непријатељских авиона, начелник штаба Врховне команде, војвода Живојин Мишић, издао је 27. септембра 1919. године похвалну наредбу, прочитану пред свим јединицама тада већ војске Краљевина СХС.

(Драган Вујичић, Новости, 28.09.2014.)

Advertisements