Једна од најлепших грчких љубавних песама настала је за време великих патњи српске војске у Првом светском рату, током боравка на острву Крф. Познато је да је ово острво постало уточиште српским војницима, а о пријатељском односу и дочеку локалних мештана према српској војсци зна се много.

Познато је да су се у то време многи српски војници женили мештанкама. Власник хотела „Бела Венеција“ на Крфу у коме је била смештена српска влада, удао је све три ћерке за Србе. Међу онима који су своју љубав пронашли на Крфу био је и будући министар спољних послова Краљевине Југославије Александар Цинцар Марковић.

Ипак, нису све љубави биле срећне. Управо једна таква романса — велика, а фатална, опевана је у дивној грчкој песми „Не љути се на мене, око моје“. Њен превод на српски гласи овако:

Не љути се на мене, око моје

Не љути се на мене, око моје,

што у туђину одлазим

птица ћу постати

и поново ћу теби доћи.

Отвори прозор,

плави босиљку мој,

и слатким осмехом

пожели ми лаку ноћ.

Не љути се на мене, око моје,

што ћу те сада напустити

и дођи накратко, да те видим

да се од тебе опростим.

Отвори прозор,

плави босиљку мој,

и слатким осмехом

пожели ми лаку ноћ.

У тим временима страдања и несреће родила се љубав између Гркиње и једног српског војника. И како то бива са великим љубавима у вихору рата, и ова је имала болно искуство. Младић је отишао на Солунски фронт, а девојка остала да се нада и чека вољеног и његова писма.

Српски младић је своју чежњу за драгом и коначном слободом лечио пишући управо ове стихове. После повлачења српске војске са Крфа и пребацивања на Солунски фронт, крећући ка коначном ослобођењу Србије, српски војник је поклонио ове речи Крфљанки Хондројанис Харули, која их је касније, уз малу преправку, претворила у песму.

Песма је и данас симбол нераскидивих веза које постоје између Крфљана и Срба, а узета је и као химна грчко-српског пријатељства. Песма је претрпела мале преправке, па је верзију коју је записала Ефтихија Папагијанопулос чуо и познати грчки композитор Димитрис Кугиумцис, који ју је обрадио и за њу написао музику, а једна од најлепших изведби дело је Јоргоса Далараса.

Advertisements