ДНK-анализе показују да су генетске разлике међу балканским народима сасвим мале и да је ‘сеоба Славена’ народни мит.

Понекад истина зури право у лице. Управо то дешава се при свакој провери порекла, кључне речи, која често и пречесто асоцира на провокативно питање: “Шта је старије: кокошка или јаје?”

Међутим, ово мишљење није посвећено пореклу живота. Нема мотива ни да се прича и препричава порекло врста иако је у истоименом делу Чарлс Дарвин нагласио да “човек, са својим племенитим особинама, још у свом телесном оквиру носи неизбрисив печат свог нижег порекла”.

Дакле, тема није узрок него метода и последице онога што представљају наследне тзв. хаплогрупе, најзначајнија карика у тумачењу давнашњег порекла свих, па и балканских народа.

Истина за 100 долара

Биолошки мит записан је у генима. У наследној материји, за коју планетарно славни Мет Ридли, у светском бестселеру Геном, преведеном на 50 језика, сматра да представља “једну врсту аутобиографије људске врсте”.

Вечну загонетку, која пођеднако интригира колико и иритира, без обзира на то што почетком трећег миленијума широм планете постоји нова, сурово прецизна научна метода за утврђивање личног прапорекла.

Услови су, већински, приступачни. Све што је потребно јесте да се оде на сајт неколико компанија, које се баве овим послом, уплатите 100 долара и пошаљете узорак бриса пљувачке у епрувети. Након неколико недеља добићете е-маилом један повећи документ, који садржи податке о вашим генима.

Сасвим довољно да суочавање са својим најдаљим родословом може да почне, уз конкретно и генерацијама дуго прижељкивано објашњење из којег дела Европе, Азије или Африке потиче одређен проценат ваших гена и куда су се током миграторних епоха кретали ваши преци.

Интересовање је надмашило све претпоставке. Развила се генетичка географија, специјална веза историје и праисторије, како функционално, тако и мапирањем. Досада је више од милион људи из разних држава урадило ове тестове и данас се стекао довољан узорак, на основу којег је направљена “генетска мапа Европе”, која је укључила и генетску мапу Балкана. Први пут добијена је реална, научно доказана слика о томе ко су и одакле су дошли Бошњаци, Срби, Хрвати, Македонци или Албанци.

Ова мапа почела је да се шири брзином светлости. Нарочито је популарна по националистичким интернетским форумима, на којима не престаје да производи лавину запаљивих коментара код оних који не знају да нација није биолошки, односно генетски него културолошки феномен.

Препуцавања су очекивана с обзиром на то да су досадашњи резултати о пореклу балканских народа били засновани на историјским списима и сад је сувишно да сваки балкански народ цитира неког свог историчара, који, наводно, има доказ како је тај народ најстарији, а сви други настали су од њих.

Међутим, и без њих већина људи зна породичне генералије, о месту рођења родитеља и њихових најближих претходника. Али, кад се постави питање којим је континентом ходао ваш прапредак, само се помало посрамљено слегну рамена иако су све информације доступне на сајту Еупедије, највеће независне организације посвећене прикупљању и анализи генетике и пореклу народа Европе.

Балканска ‘чорба од поврћа’

Балканска мешавина наслеђа није ништа необично, мада Kарл Воуз у рекордно цитираној књизи Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенце оф тхе УСА упорно убеђује да “живот има физичку, а не историју родослова”. То, ипак, није утеха Балканцима јер, са становишта генетике, не постоје типично српски, хрватски, бошњачки, македонски или албански гени. Тај линеарни језик написан је у правој линији.

Или, поједностављено, кулинарским речником речено, сви смо ми некаква “чорба од поврћа”, које је исецкано и промешано. Наравно, поврће су хаплогрупе. Разлика је што код неког бећар-паприкаша има мало више шаргарепе, а код другог мало више целера. Али, ниједан народ не може да тврди за себе да је стриктно “чорба од шаргарепе” јер у себи садржи превише других састојака, па још и свакојаких мирођија. А свакојаки зачини и додаци неизбежни су камен спотицања.

Тако бар у један глас тврде Бојана Панић и Ана Бањац Чанак, докторке из ДНK-центра за генетику у Београду. Након свакодневних анализа Y-хромозома, помоћу којих састављају породична стабла, али помажу и полицији, за лист 24 сата нагласиле су: “Врло је тешко бити прецизан и рећи одакле потичу, на пример, Срби, пошто сваки балкански народ представља мешавину различитих народа.”

Међутим, што рече М. Kотлер у Буллетин оф тхе Хисторy оф Медицине, нема већег слепила од оног кад нешто не желимо да видимо. Ваљда је зато балканска мртва трка о пореклу народа одлучена тек у генетском фотофинишу.

Према молекуларно-биолошким налазима, генетска мапа обелодањена широм Европе баца потпуно ново светло на вековну расправу и доноси неколико занимљивих, непобитних чињеница. Што се тиче балканских народа, главна је вест да неке веће међусобне разлике не постоје. Срби и Македонци готово су потпуно идентични (96 одсто), а Бошњаци и Срби такође. Хрвати имају мало више процената гена из западне Европе, али у поређењу с осталим хаплогрупама ни код њих нема неких битних разлика.

Албанци су изузетак. Хаплогрупе Е2 и Е3 најраспрострањеније су у северној Африци, тачније, у Мароку и Алжиру. У Европи се појављују тек у последњих 2000 година, као најзаступљенија хаплогрупа код косовских Албанаца. Те хаплогрупе има у мањем проценту и код Срба с југа Србије и Kосова.

Advertisements