Био је крај фебруара 1963. када су куће села Завој, Мала Лукања и Велика Лукања последњи пут виђена. Тј. СВЕ ДО ДАНАС!

Била је ноћ између 23. и 24. фебруара 1963. када се у селима подно Старе планине зачула страшна бука. Услед обилних падавина и наглог отапања снега дошло је до стварања клизишта које је носило све пред собом.

Kлизиште је убрзо препречило ток планинске речице Височице и творило природну брану високу преко 40 метара. Ниво воде убрзо је почео да расте, а новонастало језеро прво је потопило месташце Завој. Нешто касније под водом су се нашла и села Мала и Велика Лукања.

Људи ових села панично су побегли у брда носећи са собом шта су стигли и терајући испред себе стоку коју су успели да спасу.

Са висине су гледали како њихови домови заувек нестају под таласима воде, а војска ЈНА чамцима је спасла оне који су до последњег тренутка одбијали да напусте села.

Био је крај фебруара 1963. када су куће села Завој, Мала Лукања и Велика Лукања последњи пут виђена. Тј. СВЕ ДО ДАНАС!

Тамо где су људи видели незапамћењу природну катастрофу држава је видела струју. Природна брана је пробијена, изграђена је вештачка (која и данас постоји), а читав овај простор данас познајемо под именом Завојско језеро, омиљено излетиште Пироћанаца и Нишлија. Вода овог језера се користи за покретање генератора Хидроелектране Пирот.

Међутим, како нам јављају из Војвођанске зелене иницијативе ХЕ Пирот прекомерно је испустила воду из Завојског језера, па су остаци насеља Велика Лукања након деценија поново угледали светлост дана!

Мештани и стручњаци плаше се да је овим потезом угрожен живи свет језера и околине, а слике који ових дана стижу са Завојског језера надреалне су!

Аутор фотографија је Душан М. Бодирога.

 

Advertisements