Неке од ових изкрека сакупио је и записао Вук Kараџић, некима се порекло не зна, а неке су и новијег датума. Све се у савременом говору користе јако често, малтене свакодневно, а људи не знају њихово порекло ни колико су поједине тужне и страшне.

Представљамо вам неке од тих изрека:

Носи као чума децу – “чума” је народни назив за кугу. Реч је о страшној заразној болести која је у прошлости однела стотине хиљада људи широм Европе, а и у Србији. Највише су страдали најосетљивији – деца.

Нико није пророк у свом селу – по предању, ово је реченица Исуса Христа коју је упутио мештанима свог родног места који га нису прихватали као Божијег гласника.

Маца ти је појела језика – у енглеској морнарици, за мање прекршаје, попут непоштовања надређених, спавања на стражи или пијанства, изгредници су били кажњавани шибањем бичем са девет шиба који се звао “Мачка са девет репова”. Бол је био толико јак да је велики број жртава након извршења казне неко време био потпуно нем.

Смеје се к’о луд на брашно – постоји теорија која сматра да израз има македонске корене. Тамо је постојао обичај да се душевни болесници (који су се често и хистерично смејали) лече уз молитве над брашном од којих су затим прављени хлепчићи које би ови јели.

Буди добра да не будеш модра – изреку је записао Вук Kараџић у књизи “Српске народне пословице” 1849. године уз објашњење да тако муж прети својој жени, а данас нам говори о не баш ласкавом односу према женама у српској традицији.

Advertisements