Прошлог викенда је у срцу Бачке, на највећем кружном току у српској Атини, у Ветернику, откривен споменик Солунском добровољцу. Тако Србин слави своју највећу генерацију и своје јунаке!

Фото: Ђорђе Радивојевић
Фото: Ђорђе Радивојевић

Ово није споменик, већ светионик који обасјава пут сваком Србину, не само у прелепој бачкој равници, већ на целом простору Паноније и Балкана, који нам је још цар Ираклије оставио да на њему живимо од сливова Саве и Дунава па све до мора сињега.

Нарочито је неопходно истаћи да споменик није подигла држава, ни влада, нити локална власт, већ Удружење потомака српских војника из Првог светског рата, који су од куће до куће уз помоћ локалних приватних предузетника сакупили сав новац. Приватна иницијатива је спас, а не по старом комунистичком маниру нон-стоп чекање и кукање на државу да нешто учини.

Споменик је у реализму урадио један од најбољих српских вајара Ђорђе Лазић Ћапша.

Насеље Ветерник је иначе основано 1923. године када је краљ Александар Карађорђевић, по програму који је установио за збрињавање својих ратних другова, на простор тадашњег ненасељеног Новог мајура код Новог Сада, доселио 34 породице српских ратних војних инвалида са 107 чланова. Наиме, краљ Александар је установио програм по коме је сваки Солунац имао право на 8 јутара најплодније земље у Војводини и Славонији (што је српском сељаку било важније од било каквих пара које би добио).

Ветерник је добио име по планини која се налази масиву Ниџе, у оквиру кога је и планински врх Кајмакчалан у данашњој БЈР Македонији (или Северној Македонији, шта год да је). На том потезу је ратоваао велики број добровољаца из Бачке, Срема, Баната, Барање, Славоније и Америке. Кога ли су ослобађали и зашто, кад се данас не зна ни име те територије, која неким чудним сплетом околности није више јужна Србија?

У Ветерник су се по програму краља Александра у великој мери населили српски добровољци из Америке и других прекоокенаских земаља, који су остали слепи, након што су на њих Бугари бацали нервне бојне отрове.

Ови солунски борци су населили две улице у Новом мајуру са типским кућама, од којих су и неке и данас сачуване, а потом је то првобитно насеље почело да се незадрживо шири.

Током Другог светског рата, по успостављању мађарске окупације, велики део становника Ветерника је убијен, док су остали протерани у Шумадију, те су мађарски окупатори у Ветерник населили Мађаре из разних страна, који су се на крају рата одселили.

Advertisements