Kо је, дакле, џентлмен, а ко простак, најлакше је утврдити приликом групних туристичких путовања

Џентлмен је једна од англосаксонских речи која се никада није примила у Србији. Овде се за неког ко је лепо васпитан и отмен каже – господин човек. Притом, та одредница не значи у исто време и социјално порекло онога о коме се говори. Може се мирно рећи да много више праве господе постоји по српским селима него у градовима, а најмање њих живи у приградским насељима.

Kо је, дакле, џентлмен, а ко простак, најлакше је утврдити приликом групних туристичких путовања и, за вас који сада летите овим авионом, биће то занимљива игра на вашем десетодневном путовању са особама које раније нисте познавали.

Пођимо најпре од спољашњих обележја, која су по канадском социологу Маклуану, продужене поруке које преко одеће и осталог једна особа упућује свету око себе. Наравно, најпре ћемо из џентлменске лиге избацити мушке особе које на црне мокасине носе беле чарапе или оне којима су ципеле, истина, нове, али упрљане родним блатом.

За ту селекцију најстручније су стјуардесе. Обратите пажњу на њих када пролазе кроз седишта и броје путнике, оне никад не гледају у лица већ им је поглед углавном оборен и концентрисан на ципеле. Прави џентлмени носе, истина, стару али до савршенства усијану обућу. Зато ћемо из џентлменског рода избацити богате дрипце (израз који је у наш језик званично увео познати режисер Емир Kустурица).

Дрипци, наравно, носе веома дебеле картије ланце са крстовима (мада нису побожни) или медаљонима, раздрљене црне кошуље на белим оделима и златне ручне сатове тешке најмање пола килограма.

Приликом доласка у хотел у који их је сместио туроператор, највише неприлика водичу правиће они који су мало кад у животу спавали у бољем хотелу од овога у коме су смештени. Инсистираће увек бучно на цени коју су платили за овај аранжман, а тражити собу са погледом на море иако у том граду нема мора, тврдиће да су опљачкани приликом промене валуте и жалити се да целу ноћ нису ока склопили због… и правиће стотине примедби на храну земље у којој су се нашли, па ће тако на Далеком истоку тражити бифтек са помфритом, у арапским земљама свињски котлет, а у Индији говеђу супу.

Ево и малог теста по којем ћете лако познати правог џентлмена.

Kада заузмете места за заједничким столом хотелског ресторана, прави џентлмен ће увек, истог часа када седне, ставити преко колена салвету, док ће остали, који то нису, мирно седети са смотаним пирамидама од салвета на тањирима. Стављање салвете на крило опште је познати знак конобару да је гост спреман за обед.

Наравно, нећемо посебно истицати ситне гестове као што су придржавање столице дами која седи покрај џентлмена, сипање пића (једна дама никада не узима сама боцу ма колико била жедна), припаљивање цигарета, придржавање капута или јакне, као и отварање и затварање аутомобилских врата, јер праве даме у ствари и не знају где се налази квака.

За разлику од правог џентлмена, они који то нису избегаваће заједничке излете по знаменитим античким локалитетима и уместо тога радије ће обилазити златаре и продавнице чувених фирми за одећу.

Њихове Витон торбе имају увек нове светложуте каишеве, чак и онда када су праве, а не лажњаци, њихови мобилни телефони имају најјаче звучне сигнале, чини се да поред тога што могу и да фотографишу, на њима може да се гледа телевизијски програм и чак да се човек обрије као браун апаратима за бријање.

Занимљиво, они се још увек нису навикли на то чудо технике, па чим седну за сто стављају га на видно место испред себе. Наравно, неће имати појма да три драматична уводна такта сигнала са њиховог мобилног телефона припадају Бетовеновој Петој симфонији, званој Судбинска. Сироти Лудвиг ван Бетовен, где је завршио – то је судбина.

Богати дрипци највише штеде на напојницама носачима свог пртљага, лифтбојима и конобарима, а после вечере обавезно узимају рачун и контролишу цене упоређујући их са нашима. Њихова чувена реченица гласи: “Нећу да ме нико прави будалом за моје рођене паре.”

Прави џентлмени су, иначе, увек неупадљиво одевени, а тако се и понашају. Kада је једанпут неки познаник задивљено рекао министру иностраних послова Велике Британије, Ентонију Идну да има дивно одело, овај се истог часа вратио кући, обукао старо, а ново дао батлеру да га износи пре него га он обуче.

Постоји још један начин да препознате правог џентлмена.

Прави џентлмен никада неће писати о томе ко је џентлмен а ко није.

Момо Kапор

Advertisements