Истина је да су Београд и Србија били проглашени јуденфрај областима (областима „ослобођеним“ од Јевреја). Међутим, о тој чињеници се намјерно шире лажи у циљу пласирања приче да су Срби били нацистички савезници.

Прво, Београд није био први јуденфрај град у Европи, њемачки град Гелнхаузен је проглашен јуденфрај још 1938. Затим, требамо напоменути да је Србија била под директном њемачког војном окупацијом, па Србију је „слободном“ од Јевреја прогласио управо Нијемац Емануел Шефер. Исти они Нијемци који су за 1 војника убијали 100 Срба су у исто вријеме елиминисали и Јевреје. Наравно, било је и Срба колаборациониста, но кривицу за „чишћење“ Јевреја из Србије морамо свалити на нацисте. Па њемачки логор за Јевреје на Сајмишту је од 1942. примао и друге логораше, од којих су већина били Срби. Познати су и друга нацистичка стратишта, најпознатије је вјероватно оно у Јајинцима гдје су нацисти такође ликвидирали непожељне, Јевреје, али и Србе.

Срби су били већина и у четницима и у партизанима. Какво мишљење су нацисти имали о Србима говори и став Аугуста Мајснера из 1943. да није вријеме да се „српски народ укључи у изградњу ове Европе“. Нијемци такође нису били спремни да Милану Недићу дају било какве уступке, што само говори о томе колико су Срби уопште имали контроле над Србијом у том периоду. Многи извори говори о великим нацистичким злочинима над Србима. Довољно је погледати план борбе генерала Паула Хофмана из 1941:

„Од сада ће имати цијели српски народ да до краја осјети великоњемачку моћ. Само од држања свих Срба сад зависи ДА ЛИ ЋЕ ПОСТОЈАТИ У БУДУЋНОСТИ ИЛИ НЕ.“

И на крају бих се осврнуо на тврдње Филипа Коена из његове књиге „Тајни рат Србије“ (за ту књигу је добио одликовање од Фрање Туђмана). Он тврди да су усташе биле аномалија која никад није имала подршку народа. Ово је смијешно. Усташка идеологија се није пуно разликовала од идеологије „Оца домовине“ Анте Старчевића, Јосипа Франка, Ивана Мажуранића и других који су Србима негирали посебност. Истина је да усташе нису биле највећа факција у Хрватској, то је био ХСС, но ни ХСС се није пуно разликовао.

Дугогодишњи вођа Стјепан Радић је сматрао Србе реметилачким фактором и ишао је толико далеко да је Србе оптужио за избијање анти-српских демонстрација у Загребу 1902. ХСС-ова Бановина Хрватска је такође одмах почела са угњетавањем и уклањањем Срба. Сам Мачек је изразио жељу за проширењем Хрватске (читај: Велика Хрватска), Срби су добијали отказе, а на њихова мјеста су постављани Хрвати и сл. Мислим да нема никакве дилеме о томе ко је у Другом свјетском рату био одани савезник Њемачке (Оџак је ослобођен крајем маја 1945, дакле НАКОН њемачке капитулације), дакле усташе су за нацизам и за своју болесну идеологију бориле дуже од саме Њемачке.

Advertisements