„Вукови са Дрине“ су били једна од најелитнијих јединица Војске Републике Српске и ударна песница I Зворничке пешадијске бригаде у саставу Дринског корпуса.

Јединицу је  25.маја 1992, у околини Зворника, основао генерал Миленко Живановић, а имену јединице кумовао је Драган Симоновић звани “Бели Вук“. Први комадант јединице је био капетан Миле Станошевић “Кеп“ добровољац из Србије, који је водио јединицу све до своје погибије.

После његове погибије јединицу преузима Милан Јоловић Легенда, који је остао упамћен по његовој реченици упућеној својим борцима преко мотороле: “Сад притисни брате, фрка им је! Нато пакт нам не може ништа! Оплети доле, да чујем вукове како завијају!“, током победничких борби за Сребреницу 1995.

Јединица по наредби Дринског корпуса, 8. маја 1993. улази у састав подрињског одреда специјалних снага, као маневарски батаљон Дринског корпуса ВРС.

Вукови са Дрине учествују у многим жестоким биткама током целог рата.

Борбе са 2. корпусом АРБиХ из правца Сапне и Калесије, потом борбе за ослобађање Трескавице, Бјелашнице, Игмана те борбе у Подрињу и Бирчу.

Јединица такође учествује у важним операцијама ВРС, као што су “Штит 94“ гдје у тактичној групи 3. учествује у контраофанзиви на бихаћком ратишту. Потом операција “Криваја 95“ гдје ВРС ослобађа Сребреницу и Жепу у јулу 1995. У тим борбама су Вукови са Дрине десетковали злогласну 28. муслимаску дивизију из Сребренице.

На задњи борбени задатак, јединица се упућује у јесен 1995. на крајишка ратишта у склопу операције “Вагањ 95“ где воде борбе са удруженим хрватско-муслиманским снагама.

Да је ова извиђачко-диверзатска јединица пролазила кроз најтежа ратишта, говори и податак да је кроз јединицу прошло 542 борца, 82 погинула борца од тога 4 погинула командира чете, 8 командира водова, 11 командира одјељења те 323 борца су ратни војни инвалиди, многи су рањавани по 4,5 пута. Свега 16 бораца ове јединице није било рањавано.

Многи борци јединице су добили одликовања као што су Карађорђева звезда, те друга одликовања за заштиту српског народа.

Командант „Вукова са Дрине“ Милан Јоловић Легенда рекао је да је завијање служило да би се јединица огласила да је присутна на терену и да би се остварио психолошки моменат на непријатеља.

– Могу вам искрено рећи да смо тако доста линија, ровова, бункера заузели уз громогласно завијање „Вукова са Дрине“ – рекао је Легенда за РТРС, додајући да су „Вукови са Дрине“ завијали и после ослобађања територија, да обележе своју територију.