Некада давно у једној брдовитој земљи био један сељак те имао три сина. Средњи син беше много напреднији од друге двојице, али и од друге деце његових година. Он од малена поче читати и писати, те постаде један од најбољих ђака у селу које беше поробљено од зликоваца из далека. Родитељи га послаше у један велики град да се додатно дошколује. Он се тамо поче дружити са другом паметном децом, која су се као и он угледала на познате хероје свога народа. И тако једног дана, решише они да нападну зликовце који им поробише земљу и да је ослободе од њих. Почеше тако напорно да вежбају и да се спремају за прави тренутак. За слободу свог народа били су спремни и да жртвују оно највредније што имаше, своје младе животе. Тако и беше на крају. Запуцаше судњег часа на озлоглашену царевину, а храбри дечак је погоди право у срце и започе њено уништење. Дечак и његови пријатељи не доживеше срећан крај, али оставише својој деци бакљу вере и наде која и данас остаде да гори и која ће се захваљујући њима поново проширити читавим народом њиховим.

Ми своје бајке не измишљамо. Наше бајке су истините, али их “ми” заборављамо. Да то спречимо можемо само ми који смо тога свесни. Некада је био један Гаврило Принцип, данас може да их буде много више. Наша мисија је да овакве јунаке вечно држимо у животу и духом у нама и гардеробом на нама.