Успешним завршетком рата Русије против Турске 1768-1774. године наступају нови српско-руски односи у савременој војној историји. Кучуккаинарџијски мир из 1774. године обавезује Турску на цивилизован третман православних народа који су покорени на Балкану и Русија стоји као њихов заштитник силом свога оружја.

Током 1. српског устанка (1804-13) Русија шаље своје војне јединице под командом генерала Каменског, грофова Орурка и Цуката као испомоћ српским устаницима у борбама против моћне турске војске. Ове руске снаге успешно су оперисале у садејству са српским снагама на Дунаву, Дрини, код Прахова, Видина, Неготина, Варварина, Гургусовца и Ниша. Руски официри уводе у новоформирану српску војску такозвани московски егзерцир. Артиљеријски официри обучавају српске тобције, руски двор шаље велика финансијска и војна средства за Карађорђа. Под притиском руске дипломатије Турска је принуђена да потпише Букурештански споразум, где се у тачки 8 гарантује српска аутономија у оквиру Османског царства.

Русија снажно подупире и 2. српски устанак под Милошем Обреновићем. Милош користи Акермански споразум након руско-турског рата и након новог турског пораза од Русије 1828-29. године успева да издејствује султанов хатишериф о аутономији Србије, првом Уставу 1830.године и наследној титули кнеза Милоша и династије Обреновић.

Током српско-турских ратова 1875-1878. године, Русија директно војно подржава Србију. Као помоћ Србима стиже близу 7 000 добровољаца из Русије, 650 официра и 350 припадника медицинског особља. Главнокомандујући српске војске постаје руски генерал Черњајев, а прославили су се и пуковник Рајевски који је погинуо на Шуматовцу, капетан Келер који је водио руско-бугарску добровољачку бригаду и пуковник  Комаров.

У овом рату прославило се пуно добровољаца из Италије, Пољске, Француске, Енглеске, али највећи број био је из Русије и Бугарске. Руси и Бугари поднели су највећи број губитака. Рат је резултирао Берлинским конгресом на коме су Србија и Црна Гора добиле пуно међународно признање.

Током 1. светског рата Русија је ушла у рат како би заштитила Србију. Помоћ у војним стручњацима, наоружању, опреми и финансијама била је од непроцењиве важности.

На Солунском фронту бориле су се 2 руске бригаде и показале највеће јунаштво. Након грађанског рат у Русији у Краљевину СХС примљен је барон Врангел са остацима својих јединица. Руси овај гест никада нису заборавили Србији.

У 2. светском рату српски покрет отпора ослабио је немачки притисак на Источни фронт, те је приликом проласка снага Црвене армије кроз Југославију 1944-45. године и ослобођења земље од нациста поново заједнички учествовао војник два братска народа.

Током разбијања Југославије и комадања српских територија 1990-их од стране хрватских, муслиманских и албанских сецесиониста, уз помоћ НАТО,из Русије стиже стотине добровољаца да бране српски народ. Многи од њих положили су животе за Србију. Руска дипломатија у СБ УН успела је да резолуцијом 1244 сачува КиМ у саставу Србије и тиме спречи насилно одвајање јужне српске покрајине.

Када је на Криму и источној Украјини запретила опасност опстанку руског народа, стотине српских добровољаца упутило се на тамошња кризна подручја не би ли се одужили братским Русима за несебичну помоћ Србији.

У  данашњем тренутку, председници Србије и Русије, Александар Вучић и Владимир Путин својим деловањем јачају везе две братске земље. Потписивање важних војно-техничких, трговинских и осталих споразума уводи две пријатељске државе у нову еру најбољих односа у новијој историји.

Залагање Србије за војну неутралност високо се цени у Москви, као и непристајање Србије да уведе санкције Руској федерацији.

Вековно пријатељство два народа зацементирано је крвљу палих предака за слободу читавог човечанства и оно никада неће бити прекинуто. Алтернатива евроатлантским интеграцијама које су препуне уцена према Србији јесу евроазијске интеграције, економско повезивање у евроазијску економску унију и улазак Србије у војно-одбрамбени савез на челу са Русијом-ОДКБ.

Огроман број грађана Србије ово кристално јасно препознаје и подржава. Глас народа је глас Бога. Живело братство Србије и Русије.

Фото: srpskadesnica.rs
Фото: srpskadesnica.rs

Миша Вацић

Advertisements