Од четрдесет радника који су имали директни контакт са контаминираним тереном радећи на асанацији и монтирању жичане ограде на терену Пљачковица код Врања, који је гађан пројектилима са осиромашеним уранијумом, њих десет је преминуло од малигних болести. Готово сви остали имају различите кожне промене у виду пликова или црвенила. Појединима се јавља тежи облик – живе ране које не зарастају.

Овим речима др Дарко Лакетић, председник Комисије за утврђивање последица НАТО бомбардовања на здравље становништва и народни посланик из Прокупља, описује резултате рада овог тела, посебно после разговора са људима који су боравили на контаминираном простору током бомбардовања 1999. године. Комисија је завршила прву фазу шестомесечног рада, а налазе ће наредног месеца презентовати Народној скупштини.

Др Лакетић истиче да су поменути радници пре асанације терена били здрави и појашњава да су чланови Комисије у разговору са мештанима села надомак Врања и Бујановца која су гађана пројектилима са осиромашеним уранијом, установили да један број житеља има одређену врсту тумора мозга, док је знатан број њих оболео од карцинома плућа, као и од леукемије.

– Доста је примера леукемије и малигних болести код деце, а сада тренутно радимо статистичку анализу свих тих података. Евидентно је да је учесталост малигних болести на територији Пчињског округа повећана, а ту живи становништво просечно млађе него у остатку Србије. Та учесталост зато има много већу тежину него што је то случај у осталим подручјима – додаје др Лакетић.

План Комисије је да посете Панчево, Крагујевац и Нови Сад. Наш саговорник појашњава да је научно доказано да на здравље становништва не утиче само осиромашени уранијум и његов радиолошки и хемијски ефекат, већ и сви они токсини који су се ослободили путем бомбардовања попут пиралена, хлора, деривата бензена….

Ови токсини, како објашњава, узрокују малигне болести које се јављају након пет до десет година од експозиције, док се тумори могу јавити после десет до двадесет година од испуштања отровних супстанци услед бомбардовања.

– Све ово што радимо је заправо у интересу нашег народа, а важно је да у научно-медицинском истраживању докажемо да ли је неопходно да се уради превенција одређених болести и у том смислу паралелно са испитивањем здравља радимо и испитивање животне средине – појашава др Лакетић.

Опомиње да се, имајући у виду досадашња истраживања, у наредном периоду може очекивати пораст броја оболелих од малигнитета.

ЧАСТАН РАД ИТАЛИЈАНСКЕ КОМИСИЈЕ

Др Лакетић оцењује рад италијанске комисије, основане са циљем да установи да ли су италијански војници у саставу Кфора на Косову преминули од последица бомбардовања осиромашеним уранијумом као истинит и частан. Стотинак италијанских војника из састава Кфора на Космету преминуло је од последица радијације, што је био случај и са војницима других држава, али ниједна земља осим Италије није основала комисију да то испита.

Advertisements