Манастир Златенац налази се на узвишењу изнад Велике Мораве, десетак километара од Свилајнца, у атару села Гложане. Манастирско имање је са реком, на којој се налази манастирска воденица,  повезано стрмим степеништем, које има 164 степеника.

Фото: Душан Марић
Фото: Душан Марић

Златенац је име добио по оближњем селу, које је замрло 1825. године, заслугом кнеза Милоша Обреновића, који је све становнике села раселио. Учинио је то у склопу акције уређења српских градова и села, чија је суштина била намера да се сеоско становништво групише у већа и „ушорана“ села.

Манастирска црква посвећена Светим Врачима Козми и Дамјану саграђена је око 1427. године, у време владавине Деспота Стефана Лазаревића, па се обично тврди да је у питању његова задужбина, али нема доказа који то потврђују. Заједно са Манасијом и још 12 манастира који су у то време саграђени у овом делу Србије, припадао је Ресавско-моравској преписивачкој школи.

Фото: Душан Марић
Фото: Душан Марић

Када су овај део Србије окупирали османлијски варвари, манастир је порушен.

У писаним траговима први пут се Златенац помиње 1718. године у аустро-угарским документима. Наиме, у географску карту генералштаба Аустро-Угарске која је израђена те године, уцртано је село Златенац, уз напомену да је село опустошено и да има порушену цркву. Из истог извора потиче податак из 1734. да је црква обновљена и да је активна.

Фото: Душан Марић
Фото: Душан Марић

Турски бандити су манастир поново срушили 1811. године, тако што су га гађали топовима. Светиња је потпуно обновљена тек осамдесетих година двадесетог века.

Воденица на Морави је дар браће Илић из оближњег села Брзан.

Душан Марић

Advertisements