Генерал-пуковник Небојша Павковић и командант Треће армије за време НАТО агресије на СРЈ 1999. године, објавио је свој ратни дневник у ком је навео да је 23. марта 1999. године, дан пред почетак бомбардовања наше земље, донео одлуку која је спасила 250-300 живота и од 900-1000 возила.

Генерал-пуковник је раније најавио да је напуштање Косова и Метохије од стране ОЕБС-а значило само једно – НАТО спрема паклени удар!

23. марта проглашена је непосредна ратна опасност.

Павковић је описао да тог дана није имао мира. Иако је спремно дочекао агресију, осећао је да нешто није у реду. Разговарао је са сином и после тога осетио благо олакшање.

Осетио је и понос кад је видео да његови људи настављају да посао обављају професионално, иако сви знају шта их чека и имају чланове породице за које брину, али су потпуно посвећени послу.

Ипак, нешто је и даље мучило Павковића. Није могао да открије о чему се ради и да ли је нешто пропустио.

Застрашујућа тишина надвила се над Трећом армијом. Иако су сви припадници армије били заузети, ћутали су и мирно радили, а знали су да их већ следећег дана чека пакао који ће им НАТО приредити.

Генерал-пуковник је одједном схватио шта га је мучило. То је било Основно командно место Треће армије у Куршумлији.

Истог момента, Павковић је позвао генерал-мајора Љубишу Стојимировића, који је био начелник штаба.

Павковић је, на изненађење Стојимировића, затражио од њега да изда наређење да се напусти командно место у Куршумлији.

Стојимировић је убеђивао Павковића да је „све у реду“. Генерал-пуковник није желео да објашњава разлоге за своју одлуку и дао је рок од 12 часова Стојимировићу да изврши задатак и пронађе локацију за Командно место у околини Ниша, као и да изврши премештање.

Тачно у подне Стојимировић је известио Павковића да је премештање извршено.

Међу првим циљевима, НАТО авијација погодила је Основно командно место Треће армије у Куршумлији и тако убила 7 припадника армије, међу којима потпуковници Зоран Петровић и Властимир Станојевић и пет припадника из састава 354. пешадијске бригаде.

Касарна је гађана са 7 пројектила, а пет припадника бреигаде били су ангажовани на расељењу магазина ратних материјалних резерви Савезне владе. Дошли су у касарну да гледају Дневник и настрадали. Касније се утврдило да је било још жртава.

Да је командно место било поседнуто НАТО авијација би уништила Команду Треће армије. Ту је требао да се налази и генерал-пуковник Небојша Павковић који је одлуком да премести Командно место спасао 250-300 живота и 900-1000 возила армије.

Генерал-пуковник Небојша Павковић је пред НАТО трибуналом у Хагу осуђен на 22 године затвора. Да ли је можда осуђен због тога што је спасио више од 250 живота у једној секунди?

Advertisements