Поводом спорадичних прозивки незнавених појединаца да је „Црногорац у Београду“, популарни Нигор је рекао да он свакако јесте рођени Црногорац, али и да мјесто рођења не одређује ничију националност, нити карактер.

Истакао је да је поријеклом из Хрватске, из Глине, те да су његови дјед, отац и тетка, уз помоћ комшије Хрвата, успјели да побјегну испред усташког ножа, и избјегну покољ у глинској цркви 41.

Иначе, у том крвавом усташком пиру успио је да преживи само Стево Једнак, Нигоров рођак, који је био и главни свједок у процесу против озлоглашеног Андрије Артуковића.

Даље, говорећи о томе колико му је све српско блиско, и његово, Нигор апострофира сљедеће:

„Моја баба по оцу је из Чапљине – од Пудара, мајкина мама је из Билеће, Херцеговка, а дјед по мајци – Капор из Требиња. Јасно вам је да сам ја много већи Србин од свих тих који ми говоре да сам Црногорац“.

Нигор је такође рекао да му смета када му српска јавности прикачи префикс „црногорски“, и назове га – црногорским музичарем, извођачем и сл.

„Толико сам година у музици, а медији ме упорно најављују као црногорског извођача. Зашто то раде? Зашто за Здравка Чолића никад не кажу да је он босанско-херцеговачки музичар? Зашто само мени стављају тај префикс?“

Популарни музичар је закључио да неодговорна политика руши братске односе између људи рођених у Србији и Црној Гори, и назвао овакву праксу „необјашњивим лудилом“. Истакао је да му уопште није јасно како смо допустили да нам се такве ствари десе, те да он сигурно није од оних људи који пријатеље бирају по националној припадности.

Advertisements