Српска јавност готово да није уопште упозната са монструозним убиством петоро албанских цивила у Глоговцу пре тачно шеснаест година! Наиме, Албанац Хамза Хајра (50) који је био полицајац у МУП-у Републике Србије свирепо је убијен са својом супругом Мирадије (45), сином Џевдетом (22) и две ћерке Мимозом (14) и Аделином (9).

Према писању портала istinapravda1000, они су убијени од стране својих албанских сународника а главни мотив је била чињеница да је убијени Хамза био лојалан српским властима као и чињеница да је бранио српске цивиле од бројних напада албанских терориста.

Кичина и Бурим Рамадани, Арсим Рамадани, Арбен Кичина и Јетон Кичина – сви бивши припадници Ослободилачке војске Косова (ОВК) који су током сукоба деведесетих учествовали у борбама против српских снага безбедности и нападима на српске цивиле – проглашени су кривима за убиства.

Бурим Рамадани, Арсим Рамадани и Арбен Кичина су осуђени на 30 година затвора, Јетон Кичина на 16 година, а Бљерим Кичина на 11 година, пише портал „istinapravda1000.blogspot.com“.

Жалба оптужених је одбијена, а чак је и Уставни суд потврдио да није било кршења процедуре. Међутим, прошле године ратни злочинац и председник такозване државе „Косово“ помиловао је и ослободио све ове убице.

О убијеном Хамзи сви имају само речи хвале! Бројни Срби који су познавали породицу Хајра, истакли су у више наврата да је Хамза небројано пута помагао својим комшијама српске националности и пре рата, а када су започели терористички напади ОВК, Хамза је одбио да обуче њихову униформу и тако навукао гнев албанског становништва. Са породицом Хајра сви су се лепо слагали, њихова деца су била изузетно васпитана и образована. Имали су снове, жеље, надања…нажалост, злочинци им нису дозволили да их остваре! Хамза је био прави херој, праведан, искрен и поштен човек!

Као лојалан грађанин Републике Србије, није се устручавао да стане у заштиту српске нејачи која су била изложена честим нападима албанских терориста. Након јуна 1999. породица Хајра је остала да живи на Косову али су живели изоловано од остале заједнице. Били су изложени заједљивим погледима, оговарањима и честим увредама. Косовским Албанцима је било несхватљиво што Хамза није обукао униформу ОВК и што није узео оружје у руке да убија цивиле и своје дојучерашње комшије, као што је велика већина Албанаца чинила.

Породица Хамза је убијена увече по повратку са једне свадбе. Екстремисти су их сачекали а потом извршили напад ватреним оружјем на њих. Тешко је поверовати да убице нису имале милости ни према четрнаестогодишњој Мимози и деветогодишњој Аделини које су убијене на најсвирепији могући начин! Преживела Хамзина ћерка Пранвера спасила се пуким случајем, тако што се заклонила иза брата и мајке који су том приликом убијени.

Према подацима МУП РС, на подручју Косова и Метохије од стране ОВК терориста је до 2000. године, убијено више од 400 Албанаца. Процењује се да их је након рата убијено још око 120. Убијани су редом сви и жене, и деца и старци….поражавајућа је чињеница да за 98% случајева нико од ОВК терориста није одговарао. Током трајања рата на Космету, припадници ОВК убили су 129 деце српске, ромске и неалбанске националности.

Advertisements