У Јерменији још живо сећање на наше страдале пилоте. Седмочлана посада војно-транспортног авиона страдала носећи помоћ после земљотреса 1988.

Јерменија ће увек памтити српске пилоте који су погинули када су, после катастрофалног земљотреса, превозили хуманитарну помоћ за пострадали јерменски народ.

Овом поруком захвалности, јерменски председник вратио је сећање на племениту мисију посаде војног транспортера АН 12, која је страдала 11. децембра 1988. године током допремања лекова и хране за земљотресом погођени Јереван и Лењинаков.

У авионској несрећи, само неколико десетина минута пре слетања на престонички аеродром, погинули су пилоти, официри Југословенског ратног ваздухопловства Предраг Маринковић и Владимир Ерчић, навигатор Миленко Симић, механичари – летачи Милан Мићић, Милисав Петровић, Бориша Мосуровић и Јован Зисов.

Натоварен са 10,8 тона хуманитарне помоћи која је међу првима требало да буде допремљена тешко страдалом народу Јерменије, војни транспортер АН 12 полетео је са скопског аеродрома “Петровец”, у ноћи трагедије. Срушио се на двадесетак километара од Јеревана. Очевици ове несреће посведочили су да су на месту где се “андонов” срушио, затекли “страшне слике несреће”.

Извештачи су пренели породицама, југословенској држави и Ратном ваздухопловству захвалност и изразе најдубљег саучешћа од највиших званичника ондашњег Совјетског Савеза.
Војна комисија из Београда, која је истраживала ову несрећу, закључила је да су “околности биле такве да се несрећа није могла избећи”

Посмртни остаци седмочлане посаде са московског аеродрома “Шереметјево” испраћени су уз највише војне почасти. Тако их је дочекао и Београд. Уз присуство великог броја грађана, војних и државних званичника страдали су сахрањени на Бежанијском гробљу.
А, неколико месеци касније, када се Јереван придигао после разорног земљотреса, подигнут је споменик посади нашег војног авиона, на сећање и пијетет херојима хуманости.

Advertisements