Царински рат изазван је од стране приштинских власти уз прећутну сагласност Европе. Срби на Космету су у страху, свесни да је европска тишина увек претходила бури.

С друге стране, Насер Орић је ослобођен свих оптужби, и пред Хашким трибуналом и пред институцијама Босне и Херцеговине. Жртве из Братунца и Кравице поново су убијене. Европа и даље ћути.

Монтенегро институционално прекраја историју Црне Горе. Европа, разуме се, ћути. Никако да проговори. Чекамо данима, месецима, да се огласи наша будућа „сигурна кућа“, наша нада у боље сутра, наша мајчица Европица, коју заволесмо напрасно једног октобарског поподнева 2000. године.

И, ево је! Огласила се! Доносећи глас радостан, оптимистичан. Или не. „Услов за улазак Србије у ЕУ је признавање геноцида у Сребреници.“ Какав шамар! Каква шлајмарица у лице Србији! Какав серијал понижења!

Све наведено, укључујући и овај последњи чин понижења, имају сврху слабљења међународне позиције Србије. Наша ненадана победа у Интерполу, засметала је Европи, и осталим мутант државама на Балкану, јер не могу да изгурају пројекат косовске независности до краја и даље се надајући издаје у српским редовима.

Зашто сада Европски парламент захтева од Србије да призна геноцид у Сребреници? Да би се цео свет подсетио пропаганде деведесетих која је креирала слику о Србима као о једном јаком лошем, геноцидном народу, народу који заслужује да остане без државе, културе, идентитета…

А ми таквој Европи хрлимо у загрљај?! Шта тачно није у реду са нама? Хајде да будемо начисто са неколико чињеница. Улазак Србије у ЕУ значи губитак суверенитета на више нивоа. Први, одрицање дела територије и то оног дела који је везан за национални идентитет.

Други је, дакле, губитак, идентитета. Треће, у Европску Унију се не може ући, а да се предходно не уђе у НАТО. Замислите да српски војници на своје униформе накаче симбол алијансе која им је пре свега двадесет година убијала саборце и девастирала државу.

Последњи адут који нам избацују у корист уласка у ЕУ је „бољи стандард“. Верујете у то? Читава прича о бољем стандарду живота у ЕУ је бесмислена, јер како нам може донети високи стандард нешто што је у кризи? Британија излази, Париз гори, а Србија… Србија се чешља, како би се удесила за свечност уласка у ЕУ, тамницу европаких народа. Ја сам против? А ви?

Бошко Козарски

Advertisements