КАДА је 1999. уз НАТО бомбе на Југославију кренула и незапамћена медијска хистерија по европским медијима против „грозних Срба“, међу реткима који су стали иза бомбародованих нашао се Немац, адмирал Елмар Лудвиг Шмелинг, бивши шеф Немачке обавештајне службе и потоњи шеф Контраобавештајне службе НАТО.

Иако је тада био у пензији, Шмелингов официрски ауторитет био је довољан да у Немачкој одјекну његове речи: „Стид ме је као човека и официра што моја држава трећи пут у овом веку напада малу Србију!“

Адмирал Шмелинг поново је минулог викенда био у Београду на обележавању 15 година од агресије на СРЈ.

* Априла 1999. разобличили сте медијски НАТО мит о хуманитарној НАТО интервенцији у Југославији у циљу спасавања угрожених Албанаца.

– Да, указао сам да су тврдње Рудолфа Шарпинга, министра одбране тадашње Немачке, како постоји геноцидни српски ратни план „Поткова“, који има за циљ истеривање Албанаца са Косова обична лаж, јер таква реч не постоји ни у српском језику и очигледно је из НАТО кухиње. Такође, јавности сам указао и на званична документа Берлина, тачније Савезног завода за верификацију избеглица из марта 1999, у којима је јасно писало да у Југославији не постоји државни програм протеривања људи са Косова. Избеглице и хуманитарна криза у покрајини почели су када су почеле да падају НАТО бомбе, и то је једина истина.

У врема када сте стали „иза“ Срба, већ девет година нисте били НАТО адмирал. Били сте у пензији.

НЕМЦИ НАЈБРОЈНИЈИНа обележавању 15 година од бомбардовања Југославије у београдском Сава центру било је на десетине интелектуалаца, бивших високих дипломата, генерала и наше и других армија света. Ипак, у очи је упала чињеница да је из Немачке стигло убедљиво највише гостију – чак 30.

– У пензију нисам послат јер ми је било „време“ већ по дискреционом праву власти у Немачкој да пензионишу официре који им нису по вољи. Конкретно, ја сам још у НАТО штабу у Бриселу, после уједињења Немачке, гласно указивао на промену структуре и политике НАТО после уједињења Немачке пошто је НАТО усвајао све агресивније доктрине и стратегије употребе. До уједињења Немачке то је била одбрамбена војна алијанса, да би се, после тога, претворила у агресивну. То коинцидира са почетком ратних сукоба на територији бивше СФРЈ, у које су се активно мешали и НАТО и Немачка.

* Одмах после завршетка бомбардовања, у јулу, дошли сте у посету Југославији. Шта сте видели?

– Иако сам обучен војник професионалац, био сам пренеражен степеном разарања у вашој земљи и циљевима који су гађани. Према Србима су почињена два злочина у једном. Прво, злочин је што су бомбе уопште бачене, а други, још већи, јесте коришћење неразумно велике количине забрањене муниције са осиромашеним уранијумом и невероватан број бачених касетних бомби.

* Чим сте се вратили у Немачку, против Шарпинга, Фишера и Шредера поднели сте Савезном суду кривичну пријаву јер су „прекршили члан 80 државног закона“, који забрањује употребу немачке војске у агресивним ратовима. Како се то завршило?

– Тужбу нису узели ни у разматрање. Ипак, у Берлину смо основали потом „Европски трибунал за мир“ у чијем раду су учествовали многи умни људи Европе и света, и тај суд је симболички осудио и немачке лидере за бомбардовање Србије. Правда и међународно право су убијени бомбардовањем ваше мале независне земље 1999, мимо одлука СБ УН.

ДАН СЕЋАЊА НА АГРЕСИЈУ

Полагањем венаца на споменик деци страдалој у НАТО бомбардовању биће обележен 24. марта – Дана сећања на жртве НАТО агресије. На споменик у београдском парку Ташмајдан венац ће у понедељак, у 12 часова, положити државни секретар Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Негован Станковић.

Споменик малишанима страдалим током НАТО агресије подигле су „Вечерње новости“ са својим бројним читаоцима непосредно по окончању напада НАТО снага на нашу земљу. Посвећен је успомени на 89 малишана страдалих у периоду од 24. марта до 10. јуна 1999. године.

У оквиру државне церемоније обележавања 24. марта, Дана сећања на страдале у НАТО агресији, председник Србије Томислав Николић у понедељак ће положити венце на спомен-обележје страдалим цивилима у НАТО агресији на Варваринском мосту.

Министар одбране Небојша Родић у Врању ће цвеће положити на спомен-обележје погинулим војницима, полицајцима и грађанима Врања и околине од 1991. до 2003.

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић положиће цвеће на Спомен-обележје „Херојима 37. моторизоване бригаде“ у касарни „Стефан Немања“ у Рашки. (Б. Ца.)

Advertisements