За неке славни дани у тмурној српској садашњици – Срби опет контролишу институције у Приштини! То је била вест која већ пар дана одјекује у српским медијима, о великој победи и нашем лукавству, једног од највећих српских крвника држимо у шаци. Да нам је неко рекао да ћемо данас оволико ликовати док је Рамуш био у француском притвору рекли бисмо му да је тотално луд.

Реалност је јако тужна и тешка. Тешко је рећи шта је горе, да ли ликовање или то што смо „приморани“ да идемо руку под руку са Рамушем Харадинајем. Будућност је најнеизвеснија за мале енклаве на Косову и Метохији које се осећају издано од стране Београда и упадају у све већи пасивизам. Ипак, ове енклаве за нас из Светионика представљају симбол отпора, ината албанским лидерима који желе истребљење српског живља на Космету. Једно од таквих места је Осојане – прва повратничка енклава у Метохији.

Летос, у склопу хуманитарне мисије коју смо остварили у сарадњи са нашим саборцима из италијанске организације Казапаунд, посетили смо Осојане где смо и одсели три дана. Прича о овом селу не оставља никог равнодушним али и буди понос, поносни смо на нашу браћу која упркос свему и даље одолевају етничком чишћењу које је и данас присутно на Косову и Метохији, само је много перфидније. Некада је протеривање Срба било у знаку ратних вихора и бубњева албанских хорди, данас када Албанци владају скоро целом јужном покрајином осмеси и лепа одела заменили су калашњикове, ножеве и војне униформе. Срби на Косову и Метохији тешко живе, тешко је наћи посао ако сте Србин, српска деца у неким местима морају у оклопним транспортерима да се возе до школе, неретки су напади.

Осојане није ништа другачије, оно као и све енклаве зависи од добре воље Албанаца. То значи да Албанци могу да одсеку цело село од спољашњег света у сваком тренутку што је већ и рађено. Међутим Албанци су схватили једну ствар, једини начин да одсеку Осојане од света јесте да одатле истерају све Србе јер је житељима, односно повратницима у Осојану Осојане све. Осојане је прво село у које су Срби почели да се враћају после сукоба на Космету. Обновили су разрушени село и вратили своју заједницу у живот. Осојане је попут феникса, срушено је али се поново вратило у живот. Нажалост, од некадашњих 2450 Срба у Осојану данас живи између 100-400 људи. Чак и после повратка у Осојане Србима прети нова опасност – рудник који Албанци хоће да граде на делу територије села што би значило да ће цело село бити уништено а сви Срби протерани. Као што је већ речено, на Космету се етничко чишћење више не врши пушкама и бајонетима, већ актовкама. Страшна је чињеница да су неки Срби, који не живе у Осојану, а тамо поседују неку земљу били спремни да продају своју земљу грчкој компанији која је задужена за изградњу рудника. Преговори око рудника су стали али је и даље будућност неизвесна. И поред свега тога, поред опасности да Албанци опет поваде своје бајонете или да изграде рудник, Срби у Осојану се не предају. У Осојану су рођени и то је њихова земља.
Оно што смо видели на нашем путу у Осојану никога не оставља равнодушним. Ту су деца, жене, стари. Очеви и мајке, браћа и сестре, баке и деке. Једна заједница која не посустаје, пример онога најбољег у Српству – нашег ината и борбе без предаје. Та борба се данас води животом, јер живот Срба на Косову је једно велико НЕ узурпаторима-терористима. Докле год има Срба на Косову и Метохији оно ће увек бити наше, зато је Осојане један од предводника борбе за опстанак Срба. Нека следећи пут људи из Београда који пишу којешта о недавним догађајима у Косовској политици знају да они не треба ништа да се питају, већ треба да оду на Космет и питају људе шта мисле.

Ми из Светионика им нећемо окренути леђа, никакву терористичку Косовску државу нећемо признавати нити ћемо причати о држању терористе у шаци. Кад га будемо држали у шаци тада ћемо му и судити, а  до тада ћемо се ћерати и помагати опстанак Срба на Космету. Никакви српски министри у влади терориста нису трн у оку „ућкама“, трн у оку су енклаве и наш отпор узорпатору.

На школи у Осојану стоји графит на коме пише: Јасна је порука! Није ни моје, ни твоје, већ задужбина оних на којима споменици стоје!

Марко Б. Гајиновић

Извор: kulturniklubsvetionik.com

Advertisements