Председник Републике Српске Милорад Додик одржао је данас предавање на Факултету политичких наука у Београду на тему „ДЕЈТОНСКА РЕПУБЛИКА СРПСКА ДАНАС И ПЕРСПЕКТИВЕ РАЗВОЈА У КОНТЕКСТУ АКТУЕЛНИХ МЕЂУНАРОДНИХ ОДНОСА“. Пошто сам био лично присутан, изнео бих неколико, по мом мишљењу, најзанимљивијих и најбитнијих детаља који се вероватно неће наћи у званичним извештајима главних медија.

Наиме, говорећи, као и увек, интерактивно и наводећи бројне свакодневне примере из свог политичког живота, Додик je што у свом уводном излагању, што после кроз одговоре на питања публике, указао на познате и мање познате детаље из борбе за очување Републике Српске и њених дејтонских надлежности у миру, већ више од 22 године. Са ревизијом Дејтона је, иронично, почело малтене одмах по имплементацији истоименог споразума. Мастило на папиру се није поштено ни осушило а већ је почело са унитаризацијом БиХ, што је у крајњој мери и разлог због ког је и почео рат. Додиково присуство у политичком животу БиХ датира још од почетка деведесетих година, али добија нарочито на замаху крајем деведесетих и почетком 2000-их година. Иако му је често замерано да је тада водио „прозападну“ политику, све „грехе“ из тог периода је одавно „окајао“ од 2006. године на овамо, када и почиње његово директно супротстављање колонијалној политици Запада у БиХ оличеној, пре свега, у фигури високог представника у Сарајеву, који се понаша као некада Калај.

Говорећи о перспективи Дејтона данас и будућим кретањима и прогнозама, Додик је указао да је сарадња са Хрватима у Федерацији „природна“ јер су и једни и други (и Срби и Хрвати у БиХ) огорчени централизмом Сарајева које се понаша као „размажено дериште“ Запада и ком се даје слобода да малтене ради шта хоће и како хоће. Процес разградње дејтонске РС је заустављен очувањем засебне полиције РС која није „унитаризована“ а од онда се наставило са повратком онога што је изгубљено после Дејтона а што је гарантовано Дејтоном и очувањем онога што је још остало на нивоу ентитета. Кад је реч о односима са Србијом, они су данас сјајни, нарочито када се узме у обзир да су у првих неколико година по Дејтону били веома слаби и недовољни, што је последица лошег међународног положаја СРЈ током 1998. , 1999. и 2000. године, те смене власти након петог октобра и свих проблема са којима се нова власт суочила. Односи добијају константну узлазну путању од 2012. године на овамо и имају тенденцију истог тренда и убудуће.

Као што често има обичај да каже, Додик наглашава да је питање Косова и Метохија најважније државотворно питање Срба данас, али је питање Републике Српске најважније национално питање и стога Срби морају направити дугорочну стратегију и прогнозу како би ако не наша, онда наредна генерација дочекала национално уједињење свих Срба у једну државу, онако како су то бројне европске државе урадиле у 19. и 20. веку.

Што се тиче сарадње са Сарајевом, она је минимална и формална, само онолико колико је то неопходно и председник Додик наглашава да та држава нема будућност јер је изграђена тако да никоме не одговара сем Бошњацима који од Дејтона на овамо раде на унитаризацији уз помоћ страног фактора у земљи. Додик је навео и епизоду из једне рунде преговора у Вашингтону којима је присуствовао када је бошњачи представник Харис Силајџић питао опуномоћеног америчког посредника када ће (Бошњаци) добити унитарну БиХ која им је обећана, на шта му је Американац одговорио да се ради на томе.

Све у свему, гостовање господина Додика је било веома посећено и већина његових „доскочица“ из свакодневног политичког деловања је веома добро дочекана од стране студената факултета који је и сам завршио својевремено. Чувајмо и градимо Републику Српску у миру као што су то наши очеви радили у рату, како би сутра дочекали дуго чекано уједињење у једну државу!

Никола Јовић

НАЦИОНАЛИСТ.РС

Advertisements