Мајор Предраг Раковић је рођен 1912. године у селу Пријевор код Чачка. Априлски рат 1941. дочекао је у чину активног интендантског поручника. Избегао је заробљавање, вратио се са фронта у Хрватској и одмах отишао на Равну Гору. У устанку 1941. командовао је Љубићким четничким одредом. Децембра месеца исте године одред прераста у Љубићку бригаду, а средином 1942. у Други равногорски корпус.

Од децембра 1941. до јесени 1943. Раковић је својом јединицом командовао као илегалац, јер се формално налазио у Српској државној стражи у Чачку. Ову опасну улогу одиграо је боље од свих легализованих четничких команданата. Стекао је поверење немачке команде у тој мери да је из Чачка успео да потисне и љотићевце. За радио везу са Равном Гором користио се шифром ‘‘Фрике’‘, тј. именом немачког команданта Чачка, који га је јавно хвалио као ‘‘оданог сарадника’‘. Немци нису сазнали ни да Раковић говори немачки језик. На саслушању у Гестапоу у Београду оповргао је оптужбе да је Дражин човек, јер је, док би тумач преводио питања, смишљао убедљиве одговоре. Када је најзад откривен, спасао се у последњем часу, а Немци су спалили његову родну кућу у Пријевору. У међувремену, он је извукао огромне количине оружја и муниције за своју јединицу.

У борбама против највећих комунистичких јединица, 1944, Раковић учествује као командант 1. јуришног корпуса, у саставу 4. групе јуришних корпуса.

По повратку у област Чачка, крајем септембра, под Раковићеву команду стаје и 1. равногорски корпус. Октобра 1944, у садејству са Црвеном армијом, напада немачки гарнизон у Чачку. Заробљава велики број Немаца и предаје их Совјетима.

Док се главнина четника повлачила у Босну, Раковићева јединица остаје у планинама југозападно од Чачка. Тада је то била једна од највећих јединица, са 6-7.000 четника. Услед несташице хране и зимских униформи, новембра месеца Раковић наређује растурање на мање делове и прелазак у герилу.

Уочи Светог Николе 1944, мајор Предраг Раковић је са групом пратилаца опкољен у селу Миоковци код Чачка. Видевши да нема излаза, извршио је самоубиство. Његово тело комунисти су три дана држали изложено у Чачку.

Вечна слава Србину!

Извор: Србадија

Advertisements