Пре две недеље, 13. маја у Бијељини, после тешке болести, напустила нас је легенда Одбрамбено-отаџбинског рата, потпуковник Јован Мићић Кикор, чувени ратни командант 1. семберске лаке пјешадијске бригаде, пешадијске јединице Војске Републике Српске, у саставу Источнобосанског корпуса Војске Републике Српске.

Рођен је 5. фебруара 1955. године у Бијељини. Детињство је провео у Модрану крај Бијељине. Отац му је био Слободан Мићић родом из Модрана, а мајка Љубица Југовић из Ченгића. Основну школу похађао је у Модрану и Јањи, а средњу школу у Бијељини. Након тога уписује Војну академију у Београду и завршава је 1979. године.

Док је био официр ЈНА, затекао га је рат у Хрватској, у Двору на Уни. Након почетка рата у Босни и Херцеговини прекомандован је у Сански мост и Приједор, а након тога у Источнобосански корпус Војске Републике Српске, где је постављен 1992. године као командант 1. семберске лаке пјешадијске бригаде.

За живота је више пута одликован због ратних подвига и одбране српског народа. Током рата у Босни и Херцеговини, Мићић је био командант 1. семберске лаке пјешадијске бригаде у којој је службовао песник и професор Родољуб Роки Вуловић, који је Јовану Мићићу Кикору посветио песме Хеј, хеј Кикоре и Јунаци из 1. семберске бригаде.

Прва семберска лака пјешадијска бригада је формирана 12. априла 1992. године и прва је званична оружана формација Војске Републике Српске. Све остале бригаде формиране су касније, током маја и јуна. Ова бригада има најдужи ратни и борачки стаж и мада носи назив „семберска“, ова оперативна јединица била је оспособљена за дејство на ширем подручју Републике Српске. Ова јединица је била једна од три „семберске“ бригаде.

Након рата се повлачи из војске и почиње да ради као шеф матичне службе у Бијељини. Услед болести одлази на боловање 2013. године, а након тога у пензију.

У народу су остала сведочења бивших војника о Кикоровој храбрости, ратној врлини и лидерским способностима, међутим доступних биографских података једва да има, тако да из тог разлога он спада у ону већ поменуту групу великана српске војске које је заборав неправедно прогутао и о којима се није много причало у јавности иако су то својим делом и те како заслужили.

Сахрањен је 15. маја на гробљу у родном селу Модран у Бијељини уз војне почасти.

Вечна ти слава Кикоре, мајевички вихоре!

Извор: Дедовина

Advertisements