Зоран Лутовац, потрчко Драгана Ђиласа који је уништио Београд корупцијом и оставио га у дуговима, постао је нови вођа Демократске странке. Дакле, ДС се његовим долазком неће променити јер ће њоме управљати стуктуре Ђиласа које су познате по бројним аферама.

Фото: SD/илустрација

Вође ДС на грбачи народа згртали су новац и градили „велике“ политичке каријере, а док је обичн народ гледао како да заради новац за хлеб, они су Србију упропашћавали све више и више до те мере да је 2012. незапосленост била 25,5 одсто.

Ђилас Београду оставио дугове и пропале пројекте

Тако је добро познато да је Драган Ђилас, по одласку са место градоначелника Београда, престоници оставио дуг од 1,1 милијарду евра.

Његова владавина престоницом Србије остала је у народу упамћена и по бројним аферама, а највећа међу њима је свакако беспотребно бацање пара на изградњу Моста на Ади. Наиме, тај мост је Београђане коштао 400 милиона евра, а за исту суму новаца у свету су изграђени много већи и функционалнији мостови.

Мост на Ади Фото: SD/илустрација

Тако на пример, највиши друмски мост на свету „Владуц де Миллау“ у Француској, који је дуг чак 2,5 километра коштао 400 милиона евра, док је Мост на Ади који је дуг 0,9 километара коштао 400 милона евра. Ђилас је узимао и кредите за мост који није ни довршио до краја.

Грађани се добро сећају набавке и уградње подземних контејнера, који никада нису профункционисали, услед озбиљних техничких недостатака и чији је квалитет био катастрофалан. Наиме, тадашња београдска власт на челу са Ђиласом, потрошила је за набавку и поставку контејнера 6 милиона евра.

Драган Ђилас Фото: SD/илустрација

Београд је по плановима Демократске странке требало да овим пројектом поприми размере светске метрополе – ипак, до тога није дошло. Напротив, овај пројекат је потпуно пропао, а испоставило се да је сам тендер био предмет малверзација.

Теразије Фото: SD/илустрација

Исто тако, оно што Београђани никако не могу да забораве је такозвани “Пуззле град“, бањичка играоница саграђена 2009. године у време када је на власти у Општини Вождовац владала Демократска странка, и која се за веома кратко време претворила у кућицу страве и ужаса. Такође и парк Теразије, саграђен код бувљака у Блоку 42, још једно је ругло за које су били задужени Ђилас и ДС.

Афере под окриљем Саше Пауновића, „парачинског деспота“

Саша Пауновић налази се и даље на челу општине Параћин, а под његовим окриљем у тој општини цветају разне малверзације. Општина Параћин је, захваљујући начину на који њоме руководе локални јавни функционери постала је синоним за афере, сукобе интереса, насиље и бахато понашање уског круга људи који сарађују са председником општине Сашом Пауновићем.

Саша Пауновић Фото: Медиа Центар

У неке од афера умешан је директор Водовода Небојша Симић, који није пријавио имовину, ни посао своје супруге Агенцији за борбу против корупције, као и заменик председника Општине Параћин Томислав Шалетић, који је све до 26. априла 2018. године, у исто време обављао и функцију једног од директора фирме Спектар Инвест, која је добијала многе тендере и конкурсе које је расписивала управо Општина Параћин.

Небојша Симић Фото: SD/илустрација

Наиме, Симић је 2014. године био директор банке, али је наводно ухваћен у малверзацији са клијентима, али ипак то га није спречило да ускоро постане вд директора ЈКП Параћин, а 2016. и директор ЈП за водовод, канализацију и гасификацију. Он је у том периоду купио два аутомобила вредности од скоро 1.500.000 динара, а имао је и позамашну уштеђевину. Међутим, он тврди да је све време живео од 20.000 динара, а да све има захваљујући томе што живи са породицом код родитеља који су пензионери, али и да је као директор банке зарађивао и до 1.800 евра месечно, но да тај новац није чувао у банци већ код куће, те да није „пријављивао колико новца има у кући и џепу“?! Такође, дотични, како каже, „није знао“ да треба да пријави имовину супруге, иако је као јавни функционер био у законској обавези да то уради. У свему овоме, на видело је изашао и локал који издаје, како он тврди за 100 евра. Ипак, као и у претходним случајевима, то нигде није пријављено, као ни да ли је порез на то уопште плаћао.

Томислав Шалетић

Да овај случај у општини Параћин није усамљен, говори и афера у коју је уплетен Томислав Шалетић који је истовремено био заменик председника општине и један од директора приватне фирме која је само 2017. године, победила на јавним конкурсима и тендерима које је расписала ова Општина, у вредности од око 480.000 евра. Шалетић се, као и његов колега у Параћину Небојша Симић, правдао. Како је рекао, он није директор Спектар Инвест фирме од јуна 2017. године, након чега се испоставило да се на тој функцији не налази тек од откад је наш портал објавио поменуте информације. Наиме, власник фирме Спектар Инвест је први пут поднео захтев да се Шалетић обрише са регистра директора ове фирме, тек након седам дана од објављивања ове афере на нашем порталу.

Такође, у јавним предузећима у Параћину се запошљавају радници, и то преко фирме Вук Логистиц, чији је власник предузетник Срђан Ракић, муж секретарке Скупштине Општине Параћин Маје Ракић.

Маја Ракић Фото: SD/илустрација

Према подацима до којих смо дошли, током 2017. ЈКП Параћин који послује у оквиру Општине Параћин је фирми Срђана Ракића исплатила 4.334.246,04 динара, док је од почетка 2018. године ЈКП Параћин истој фирми платио чак 14.400.000 динара за такозвани лизинг радника. Директор и власник фирме Вук Логистик, Срђан Ракић, је супруг секретарке Скупштине Општине Параћин Маје Ракић, а пошто су њих двоје у браку то представља директан сукоб интереса.

Само једна у низу је и афера у коју је умешан Горанко Тачић, члан општинског већа општине Параћин и председавајући Оснивачке скупштине Удружења грађана “Срцем за наш град“

Горанко Тачић Фото: SD/илустрација

Према подацима до којих смо дошли, Удружење грађана “Срцем за наш град“ конкурисало је два пута за исти конкурс за лизинг радника Општине Параћин односно за набавку услуга социјалне заштите – помоћ у кући, а већник Општине Параћин Горанко Тачић у обе документације које су достављене Општини Параћин потписан је као преседавајући Оснивачке скупштине Удружења грађана “Срцем за наш град“. Горанко Тачић, који је у исто време члан већа у Општини Параћин, нашао се у сукобу интереса јер је Удружење грађана “Срцем за наш град“ где је он потписан као преседавајући Оснивачке скупштине Удружења грађана “Срцем за наш град“, послало пријаву на овај општински конкурс.

Александар Милојковић Фото: SD/илустрација

Једна од афера коју је наш портал открио говори о томе како је садашњи директор Дирекције за изградњу Општине Параћин, Александар Милојковић, док је био директор ЈП Водовода, канализације и гасификације, дао налог за копање бунара у вредности од 10,2 милиона динара у коме нема довољно воде, а тај бунар никад није прорадио. Копање се десило у селу Плана, и овај бунар је требало да снабдева водом не само село, већ и друге делове Општине Параћин, која се бори са несташицама воде. Милојковић није контактирао Геолошки завод Србије, ради геолошких испитивања, јер да јесте, знао би да на том месту воде нема довољно и не би бацио 10,2 милиона динара на ископавање неупотребљивог бунара. Уместо тога, Милојковић је платио геолошка истраживања приватној фирми 2008. године. Овај случај је истраживало тужилаштво и полиција, а вештачење су вршили стручњаци из Геолошког завода Србије, које је првобитно и требало да ангажује.

Последња у низу афера у Параћину укључена је фирма Путотехна доо, чији је власник према подацима из АПР Александар Љубинић, побеђивала је на јавним набавкама које расписују јавна предузећа која послују у оквиру општине Параћин је 248 милиона динара. Путотехна је иначе основана 15. 01. 2014. године, а све до 2016. године није имала ниједног запосленог. Међутим, 2015. године када није имала запослене добила је јавне набавке у вредности од 50 милиона динара. Годину дана након тога Путотехна почиње да добија запослене. Путотехна је у АПР регистрована као предузеће са друштвено ограниченом одговорношћу, а на јавним набавкама добијала је уговоре за изградњу тротоара, изградњу путева, сеоских улица, фудбалског терена…

Фото: SD/илустрација

Такође, према подацима из АПР Путотехна доо из Параћина је у периоду од 2014 – 2017. године приходовала 237.260.000 динара. Како смо сазнали, фирма Путотехна током 2014. и 2015. није имала запослене раднике, а тек крајем 2016. је запослила прве радике. Поставља се питање како је фирма која се бави путарским радовима, успевала да заврши послове и да изгради путеве када није имала запослене? Тако, 2014. године када је основана Путотехна је приходовала 29.549.000, а расходовала 29.246.000 динара. Наредне две године Путотехна је радила такође без иједног запосленог, али је за те две године приходовала преко 85 милиона динара, а расходовала преко 80 милиона динара без обзира на то што није имала ниједног запосленог. 2017. године приходи Путотехне су значајно порасли на чак 122 милиона динара док се профит смањио на само милион и по динара. Према овом испада да је Путотехна за четири године зарадила само 5,5 милиона динара или 2,3 посто од укупних прихода, што је крајње чудно за ову врту делатности где се профит креће у износу већем од 10 процената. Код овог предузећа није само то чудно већ је и чудно како су успевали да побеђују на јавним набавкама без радника који су могли да гарантују завршетак посла.

Фото: SD/илустрација

Лизинг радника за 100 милиона

Међу највећим аферама је свакако изнајмљивање радника на такозвани лизинг радне снаге на који су општинска предузећа дала преко 100 милиона динара. Уговоре које су склапала јавна предузећа са приватним фирмама крећу се до чак 12 милиона по једном уговору, а највише склопљених уговора има са фирмама рођака функционера који раде у општини Параћин.

Не само да су се на овај начин пребацивале паре из буџета грађана Параћина и да су се на тај начин функционери нашли у сукобу интереса, већ су власти у Параћину нашле начин како да заобиђу и закон о забрани запошљавања који је прописала Република Србија.

Лизинг радника у Параћину Фото: SD/илустрација

У велике афере умешана су и јавна предузећа општине Параћин. Тако је, ЈП Водовод 2018. године расписао је јавну набавку за такозвани лизинг радне снаге у вредности од 8 милиона динара, а тај износ је распарчан на две партије – једну од милион динара и другу од 7 милиона динара. Такође, и годину дана раније, 2017. то јавно предузеће расписало је јавну набавку од 10 милиона динара за тзв. лизинг радне снаге. Износ те јавне набавке такође је био расчлањен на две партије – једну од 3 милиона и другу од 7 милиона. Интересантно је да је једна иста фирма, Д.Р.Ј доо из Доње Мутнице, два пута за редном добила ове јавне набавке и то у вредности од 7 милиона динара.

На сличан начин новац из јавних предузећа испумпан је и у фирму Партнер Плус доо из Параћина на чијем се челу налази Радомир Милутиновић. Наиме, ЈП Водовод од фирме Партнер плус изнајмила је раднике на тзв. лизинг, а новац који су пребацили у ову фирму је 3.300.000 динара.

Такође, ова фирма остварила је исто пословање и са ЈП Дирекцијом за изградњу општине Параћин а уговор је потписан на 6.000.000 динара. Дакле, из јавних предузећа општине Параћин у фирму Партнер плус доо из Параћина пребачено је 9.300.000 динара на тзв. лизинг радне снаге.

Од општинских пара богатили се појединци

Михајловићи Фото: SD/илустрација

Међу најбогатијим људима у Параћину свакако је породица Михајловић која је створила империју различитих ланаца приватног бизниса. То ништа не би било чудно да супруга Дејана Михајловића, главе ове породице, Сузана Михајловић није радила као члан општинског већа у општини Параћин. Она је на том месту била у периоду од 2012. до 2016. године. За време док је она била већник, империја Михајловић убрзано се развијала, да би сарадња са општином Параћин и јавним предузећима те Општине била настављена и након што је отишла са те функције. Функционери општине Параћин потрошили су у кафани породице Михајловић 60 хиљада евра, а навјевћи део тог новца потрошено је док је Сузана Михајловић била члан већа општине Параћин. Дакле, функционери те општине јели су и пили у кафани Михајловића у исто време док је Сузана била функционер у тој истој општини. Сузана Михајловић у то време нашла се и у сукобу интереса због тога што су општинске паре ишле у кафану њене породице.

Афера која је обележила Александра Шапића

Садашњи председник Општине Нови Београд Александар Шапић некада је био само један у низу сарадника градоначелника Ђиласа који је Београд гурнуо у дугове. Тако се слободно за Шапића слободно може рећи да је политичку каријеру кренуо као „звездица у успону“ и ученик Ђиласове школе. Заједно са својим „великим учитељем“ потрошио силне паре на подземне контејнере, да би када се осамосталио и постао председник општине Нови Београд наставио да примењује оно што је научио од Демократа.

Фото: SD/илустрација

Једна од најпознатијих афера која се везује за Шапића је свакако бесправна градња у Студентској 45. Наиме, парцелу на том месту купује Раде Дедовић, ни мање ни више него ујак Александра Шапића, руши постојећи објекат и на том месту гради нови, нелегални објекат на две етаже. Бесправни објекат који се сада налази у Студентској 45 изграђен после ступања на снагу Закона о озакоњењу (29. 11. 2015. ) и налази се на земљишту чија је намена јавна односно предвиђена је за изградњу објеката студентског стандарда, те је због тога предвиђено његово рушење. Иако, је Шапићу Градски Секретаријат за инспекцијске послове наложио да се објекат потпуно сруши до дана данашњег тај објекат није уклоњен.

Глуми патриоту, а док је био на власти Косово прогласило независност

Још један члан жутих, који данас покушава да дође на неку водећу позицију у Србији је Вук Јеремић. Он приступа Демократској странци након што је Тадић постао председник Србије и брзо након тога постаје министар спољних послова. Иако се као кандидат за председника Србије представљао као велики патриота, док је управо он био у Тадићевом министарству приштински корпус био је расформиран, а док је био у Председништву Србије, Косово  је прогласило једностарну независност. Када је он био у Министарству спољних послова, Србија је поднела такву тужбу Међународном суду правде, са таквим питањем, које је довело да тај суд потврди одлуку Приштине о независности. Такође, када је Јеремић водио МСП, које је преговарало са Приштином, тада је договорено како да се успоставе администартивни прелази, који личе на граничне прелазе, а који су касније успостављени.

Вук Јеремић Фото: Reuters

Јеремић је све ово искористио за личну промоцију, како би постао председавајући у Генералној скупштини уједињених нација. С тога се поставља питање, да ли је Јеремић такву позицију добио захваљујући “ангажману“ око косовског питања, с обзиром да су га управо за преседавајућег подржале Западне земље.

Како је Кена уништио Смедеревску Паланку

Радослав Милојичић – Кена, који је тотално девастирао Смедеревску Паланку и задужио је за 4 милијарде динара. Грађани се још сећају његових афера попут „Максија“, лажних уједа паса, аутомобила који на дан троши 400 литара различитог горива, фудбалског клуба који је глумио комунално предузеће, огромних кафанских рачуна, телохранитеља званих „Кенини тигрићи“, пребијања пензионера… Паланчани никада неће заборавити његову бруталну владавину која их је довела на руб пропасти. Требаће им најмање деценија, да уз велику подршку Државе, само да поправе оно што је он уништио.

Радослав Милојчић Кена, бивши главни човек општине Смедеревска Паланка за једно вече потписао рачун на коме се налазило, око 300 пива, тачније 65 пива марке “лав“, 135 “туборга“ и 143 “хајнекена.“ Да “улепшају“ рачун ту се налазе и петнаестак лимунада и исто толико цеђених поморанџи.  Кена је потписавши овај рачун, задужио општину за невероватних 139.850 динара, а у периоду од 24. марта до 25. маја потрошио невероватних 454.710 динара!

Фото: SD/илустрација

Да ово није једини испад бахатости Милојчића показују и рачуни за гориво, који показју невероватне цифре, где је за пет месеци из градске касе у ту намену издвојено 3.200.933 динара! Општине Смедеревска Паланка дугује четири милијарде динара, а буџет јој је 800 милиона.

Уговоре које је као председник општине, Радослав Милојичић Кена потписивао, никада неће бити заборављени.Ево примера, како је Кена пословао: склопио је 2015.  уговор о Донацији са неком фирмом из Подгорице, „Мега стил“ д.о.о. у власништву извесног Драгана Мирочевића!  Предмет донације и овог уговора био је дечији мобилијар, две гарнитуре за дечије игралиште у вредности 20.000 еура! Невоља је у томе што тај дечији мобилијар никада није стигао у Смедеревску Паланку.

Фото: YoutrubePrintscreen/ПАЛАНКА-ДАНАС

Тако је бивши председник општине склопио уговор 2013. са приватном фирмом Нискоградња о обављању комуналних послова, одржавања зелених површина и јавних путева на територији општине Смедеревска Паланка. Ни то не би било ништа чудно, да овај уговор није склопљен на чак  25 година! Општина се обавезала да ће годишње за ове послове плаћати више од 30 милиона динара!?

Бавио се само политиком, а на рачуну има 300.000 евра

Драган Шутановац прошао је жуту школу, све могуће функције за време њихове власти да би на крају сачекао да сви они оду из ДС-а, а он остане као „велики“ предводник странке. Оно што је свакако обележило њега док је био на државној функцији је афера „Пашњак“.

Драган Шутановац Фото: e-stock

Наиме, председник Демократске странке, који према доступним подацима нема дана радног стажа ван политике, поред луксузног стана, вредног скоро милион евра у близини Храма Светог Саве на Врачару изнад ког је надзидао и пентхаус од 139 квадрата, има чак 300.000 евра орочене штедње на личним рачунима у банци. Поставља се питање одакле Шутановцу који је био и бивши министар одбране толики новац, ако се поред политике никада није бавио ниједним другим послом. Шутановиц се ипак није удостојио да грађанима Србије објасни одакле му толики новац, те се стога овај случај може посматрати као одличан пример вредности за које се демократе залажу већ 27 година.

Фото: mc.rs

Сумњива продаја „Сартида“ и „Беопетрола“

Садашњи председник Нове странке, такође изданак жутих и њихов премијер, Зоран Живковић остао је упамћен у народу свакако по сумњивој продаји „Сартида“ и „Беопетрола“. Наиме, као председник владе, на једној од својих првих седница одобрио је продају предузећа „Сартид“ које је ЕУ означила као једну од 24 спорне приватизације, као и продају „Беопетрола“. Њега је, Ратко Стојановић, члан тендерске комисије при продаји „Беопетрола“, окривио за штетан купопродајни уговор с „Лукоилом“, а Савет за борбу против корупције навео је да је приликом приватизације „Беопетрола“ држава оштећена за 100 милиона евра!

Након изласка из политике 2007, Живковић се посветио својој великој страсти – вину! Закупио је 47 хектара земље у Крчедину и засадио виноград од чак 165.105 садница. Тако је настала Кућа вина „Живковић“, чија вредност се процењује на милион и по евра. Рад на винограду пратила је афера везана за бесповратне субвенције у износу од око 525.000 евра које му је доделило Министарство пољопривреде.

Фото: SD/илустрација

Тадић оставио Србију на рубу економске пропасти

Као шеф државе морате да сносите одговорност не само за своје политичке потезе, већ и за потезе својих сарадника, а политички крст који носи Борис Тадић по томе што је и сам радио док је био на власти, тежи доста. Као велика одговорност за сваког председника и премијера државе је свакако економска стабилност земље коју воде, а управо се десило да је по силаску са чела шефа државе, Борис Тадић оставио Србију на рубу економске пропасти. Ипак, док је народ грцао у дуговима због политике и шефовања Бориса Тадића, он се „скућио“ у вили од 300.000 евра.

Извор: srbijadanas.com

Advertisements