Главнооптужени у афери „државни удар”, Едуард Широков у изјави коју је дао пред тужилаштвом у Москви разбио је све тврдње свједока сарадника Саше Синђелића и специјалног тужилаштва о наводној насилној промјени власти у Црној Гори. Он је саопштио да су тужилаштво Црне Горе и Синђелић измислили његов сусрет са свједоком сарадником у септембру 2016. године у Москви. Синђелићу, како је казао, никада није дао било какав новац, телефоне или какву другу технику, нити је учествовао у дешавањима за које га оптужује тужилаштво. Истиче и да никога од ухапшених не познаје, нити је икада био у Црној Гори те да није контактирао нити једног држављанина Црне Горе по питањима извршења кривичних или било којих противуправних дјела укључујући тероризам и убиство представника највиших ешалона власти Црне Горе.

Широков наводи да се за сво вријеме познанстава са Сашом Синђелићем сусрео само два пута: једном у Москви и једном у Београду.

Његову изјаву преносимо у цјелости:

„Сашу Синђелића познајем од прољећа 2015- године, тад смо се упознали по први пут, у вријеме посјете музеју Великог отаџбинског рата (1941-45) који се налази на територији парка Побједе. Оно што ме потакло да се упознам са Сашом је то што он носио специфичну униформу и упадљиву капу. Како сам касније сазнао то је била униформа четничког покрета из Србије. Саша ми је испричао да је допутовао из Србије и да је представник покрета четника. Распричали смо се, мени је Саша био занимљив сабесједник зато што ме догађаји везани за историју стварања разних страних наицоналних покрета и организација интересују одавно. Ова питања ме занимају још од дјетињства.

На крају разговора Саша и ја смо размијенили бројеве мобилних телефона и он ме љубазно позвао код себе у госте. Договорили смо се да ако одлучим да отпутујем у Србију могу да га позовем и да ће ми он помоћи, а да је могуће и да ће ми организовати сусрет са руководиоцима покрета четника.

У другој половини октобра 2016. године службено сам се налазио у Србији.Циљ моје посјете тој земљи био је припрема материјала за писање чланка о учешћу Дунавске флоте у догађајима Првог свјетског рата, а такође, ако то буде могуће, да прикупим податке о мјестима гдје су сахрањени руски војници који су погинули на Балкану у периоду 1916-1924. Истичем да су тема мог посебног интересовања тема ратних операција са учешћем јединица руске армије у годинама Првог свјетског рата, између осталог, на европским ријекама. Историјско-војним аспектом ове теме се бавим прилично дуго. Објављивао сам публикације у руској периодици, на примјер, у популарном у Русији илустрованом часопису „Оружје“ за 2016. год. број 13/14 на стр. 40-47 био је објављен мој рад (у коауторству) са насловом „Погибија флагмана“. У том раду сам изнио детаље операције коју су извели руски и српски минери у октобру 1914. г. на ријеци Сави у Србији – потапања флагмана аустроугарске Дунавске флоте – мнитора „Темеш“ (чију је копију Широков приложио уз објашњења).

Док сам се налазио у Београду, (друга половина октобра 2016.) чуо сам се телефоном са Сашом Синђелићем, са којим сам се прије тога био упознао у Москви и договорио сусрет. При том сам планирао да му се обратим са молбом да ми асистира у организацији интервјуа са руководиоцима четничког покрета у Србији. Такав сусрет ми је био неопходан да бих припремио публикацију о историји оснивања и дјелатностима наведене огранизације. Састали смо се у градском парку који се налази у центру града. Изложио сам Саши своју молбу и показао му унапријед припремљен списак питања на која сам желио да добијем одговоре током интервјуа са четницима. Саша ме саслушао и рекао да у том тренутку (октобар 2016.) јако заузет и у вези са тим не може да ми организује сусрет за који сам га био питао.

Притом, Саша ме је увјерио да ће испунити моју молбу неки други пут, када поново будем у Србији, тј. касније. На томе је и остао договор. Ми нисмо договарали било који конкретан датум мог поновног доласка, договорили смо се да се чујемо прије тога.

Желим да наведем да сам са Сашом Синђелићем разговарао само о питањима четничког покрета Србије и могућности организације сусрета са њиховим руководиоцима. Ниокаквим другим темама осим оних свакодневних (вријеме и сл.) нисмо разговарали нити се договарали о извршењ било каквих противуправних поступака. Ја никоме нисам предао било каква новчана средства, мобилне телефоне или другу технику. Такође, нисам контактирао нити једног држављанина Црне Горе по питањима извршења кривичних или било којих противуправних дјела.

Посебно истичем да ја, Широков Едуард Владимирович, нити индивидуално, нити заједно са Поповим Владимиром Николајевичем никада нисам оснивао на територији Црне Горе, Србије и Русије криминалне огранизације, нити сам учествао у дјелатности истих. Нити лично нити преко било кога другог никада нисам врбовао људе у том броју оне, које кривично гоне надлежни ограни Црне Горе укључујући Синђелић Сашу (Александра), Дикић Братислава, Богићевић Предрага, Ристић Немање, Јовановић Милоша, Христић Кристине, Велимировић Мирка, Милић Бранке, Душић Милана, Маскић Драгана, Ђорђевић Србољуба, Чуровић Александра, Алексић Александра, Ђурић Николе, Ћетковић Синише, Станојевић Дејана, Аћимовић Милоша, Матић Ивице и Андрић Перице. Никога од наведених осим Синђелић Саше (Александра) ја не познајем. Ни са ким од њих се никада нисам видио нити са њима комуницирао. Никоме од наведених особа никада у животу нисам издавао наређења ни директно нити индиректно, нисам ни директно ни индиректно давао новац или мобилне телефоне, нисам предавао технику или другу имовину. Нисам планирао никаква кривична дјела, укључујући тероризам и убиство представника највиших ешалона власти Црне Горе.Такође, никада нисам имао намјеру да учествујем у кривичним дјелима.

Такође, никада нисам слао у Црну Гору, нити у Подгорицу на дан парламентарних избора 16. октобра 2016 године никаква лица да добију оружје и муницију за извршење кривичних дјела.

Као што сам већ објаснио, са Синђелић Сашом (Александром) сам се сусрео у Москви само једном – у прољеће 2015. Изјављујем да су тврдње Генералног тужилаштва Црне Горе да сам се ја сусрео са њим 26. септембра 2016. године у Москви не одговарају стварности. Такође, ја никада, нити тог нити било ког другог дана нисам давао Саши Синђелићу (Александру) никакве директиве да организује из Србије у Подгорицу што је могуће већег броја људи како би учествовали у демонстрацијама Демократског фронта, провоцирали сукобљавања са припадницима Управе полиције Црне Горе или вршили друге поступке забрањене законом.

Ја нисам обећао, нити сам предао Синђелићу Саши (Александру) никакав новац, нити сам му предао посебно опремљене телефоне марке Леново или било које друге телефоне. Такође, нисам захтијевао од њега да нађе пет људи који би провоцирали сукобе са полицијом за вријеме демонстрација Демократског фронта и људе који су се тамо налазили.

Такође, нисам захтијевао од Синђелић Саше (Александра) да нађе човјека који умије да користи оружје, који би у Подгорици на дан парламентарних избора 16. октобра 2016. године убио предсједника Владе Црне Горе Мила Ђукановића.

О томе да ме траже надлежни органи Црне Горе за наводно учешће у кривичним дјелима у догађајима који су се одиграли у Црној Гори 16. октобра 2016. године на дан парламентарних избора сазнао сам из медија.

Изјављујем да никада нисам био у Црној Гори, да са држављанима Црне Горе и Србије, који су ухапшени у Подгорици и које сам већ навео, се не познајем и никада се са њима нисам састајао.

Одговорно твродим да било које оптужбе према мени сматрам измишљеним и неоснованим. Ја нисам умијешан у било каква кривична дјела.

Извор: in4s.net

Advertisements