Теза „Спорт нема ништа са политком!“ стара је колико и спорт. Сва међународна такмичења, а нарочито регионална, свјетска првенства и олимпијске игре, најбоља су прилика да се покаже ″ вриједност ″ појединих нација, односно, њихових постојећих, владајућих идеологија.

AFP/GETTY IMAGES
AFP/GETTY IMAGES

Свијет у транзицији из униполарног, гдје је доминирао један центар, прелази у мултиполарни јер долази до јачања више центара моћи. Предстојеће Свјетско првенство (СП) се одиграва у једном од нових центара моћи и биће занимљиво пратити демонстрацију супериорности организатора.

Избор домаћина је почео у јануару 2009. године, а национални савези су имали рок да до 2. фебруара 2009. поднесу пријаве. Укупно 9 држава је предало захтијеве за домаћинство, али је касније Мексико повукао свој захтијев, а понуда Индонезије је одбијена од стране ФИФА у фебруару 2010. Касније су још и Аустралија, Јапан и САД повукли своје понуде, тако да су остале само четири. У Цириху, 2. децембра 2010. године сазван је одбор којег чине 22 члана да гласају за домаћина. Русија је добила у првом кругу гласања  9, а у другом 13 гласова.

Првенство у фудбалу биће организовано од 14.06.до 15.07.2018. – служебни назив: 2018 FIFA World Cup Russia. То ће бити прво првенство у некој од бивших совјетских република, и прво, након 2006, у Европи.

Завршница првенства састојаће се од 32 националне репрезентације, од којих ће 31 судјеловати у квалификацијама, док је Русија као домаћин аутоматски квалификована. Укупно ће се одиграти 64 утакмице на 12 стадиона, у 11 градова. Финале ће се одиграти 15. јула 2018. на московском стадиону Лужњики.

Званична маскота СП 2018 је вук Забивака.

Лопта Телстар 18 креирана је по узору на прву адидас Телстар лопту која је кориштена 1970. године на Свјетском првенству у Мексику. Име оригиналне лопте Телстар настало је као скраћеница од “star of television” с обзиром на то да је Свјетско првенство у Мексику било прво које се широм свијета приказивало на телевизији. Телстар 1970 била је направљена с додатним црним панелима како би се лопта боље истакнула на црно-бијелим телевизијским екранима, чиме је заувијек промијењен дизајн ногометних лопти.

Утакмице ће се одвијати на 12 стадионаМосква – Лужњики  капацитет 81 000, Екатеринбург – Екатеринбург арена капацитет 45 000, Санкт Петербург – Санкт Петербург стадион капацитет 68 134, Сочи – Фишт стадион капацитет 47 659, Казањ – Казањ арена  капацитет 45 105, Москва – Спартаккапацитет 44 000, Саранск – Мордовиа арена капацитет 44 442, Каљинград – Каљинград стадионкапацитет 35 212, Самара – Самара арена капацитет 44 807, Ростов на Дону – Ростов арена капацитет 45 145, Нижњи Новгород – Нижњи Новгород стадион капацитет 45 331, Волгоград – Волгоград аренакапацитет 45 568,

У јуну 2017. руски организатори су изјавили да ће потрошити 7,2 милијарде фунти, али се претпоставља да је тај износ премашен због разних кашњења.

ПОГЛЕД ИЗ ДРУГОГ УГЛА:

Још крајем првог вијека наше ере римски оратор и сатирични пјесник Јувенал је рекао: ″ Panem et circenses ″ ( хљеба и игара ). Владари  послије њега, схватили су моћ ове поруке, да је довољно масе нахранити и дати им игара како би с њима лакше владали, држали их даље од опасних мисли, а оне имале илузију да су сретни. То је стари, врло успјешан начин манипулације с масама, због чега моћници и владари организују, подупиру и развијају игре. Такмичење увијек почива на жељи да будемо бржи, бољи, вјештији, спретнији.

Организација великих такмичења, манифестацијиа, број освојених медаља и спортских побједа, осим за доказивање вриједности једне нације, врло често се користи за скретање пажње те исте нације са важних животних питања. Тако се број медаља користи као компензација за недостатак правих бројки. А, те праве бројке су заправо бројке које говоре о националном дохотку, индустријској производњи, инфлацији. Тако је 2010. оранизовано СП у ЈАР гдје велики број становништва живи на ивици глади, у картонским насељима док  држава улаже огромна средства у изградњу стадиона и објеката за потребе такмичења.

Скретање пажње јавности са правих проблема је веома значајно питање за оне који су на власти. Пошто им то доноси неопходан социјални мир који им, најчешће, омогућава да остану на власти па су због тог разлога дарежљиви према спорту. Ова″ дарежљивост ″ је срачуната и у директној је сразмјери с величином постављених циљева. Што су ови циљеви виши или бројнији, и улагања су већа и дуготрајнија.

Преко спорта се може поправити и имиџ у свијету. Креатори политике користе спорт за стварање нове представе о једном народу, држави. Они се труде да искористе спорт и да за нацију прибаве другачију слику у свијету. Све бројнија и оштрија надметања око домаћина значајних свјетских,  спортских такмичења су уствари надметања официјелне политике, без чије подршке, политичке и материјалне не би било могуће њихово организовање. Организаторске способности, доведене до перфекције, гостопримство за вријеме СП помажу да се у свијету уљепша слика. За то је увијек потребна политичка и материјална подршка.

Велике спортске манифестације одувијек су мете терориста.

Руског предсједника Владимира Путина су питали ко ће бити шампион свијета у фудбалу.

„Побједиће организатори који ће примјерено организовати тај изузетан празник за читаву међународну заједницу, за све људе који воле ту сјајну свјетску игру. У сваком случају, ми ту видимо свој задатак“ рекао је руски лидер.

Осврт на досадашње директно везање фудбала и политке:

  • Прво свјетско првенство у фудбалу одржано је 1930. у Уругвају који је у исто вријеме обиљежио 100. годишњицу обиљежавања устава. На овом првенству репрезентација Румуније учествовала је на захтјев краља Кароља другог. Румунски владар који је обожавао фудбал, сам је одредио екипу која ће наступити на првенству.  Капитен репрезентације био је Алекс Вилплан, рођен у Алжиру, који је 15 година касније, 1945. убијен због сарададње са нацистима и што је био одговоран за смрт многих француских патриота.
  • Свјетско првенство у Италији 1934. године искористио је диктатор Бенито Муслини као прилику за промоцију фашистичког покрета. Одобрио је буџет од 3,5 милиона лира и присуствовао свим утакмицама Азура.
  • Репрезентација Аустрије квалификовала се на првенство 1938. године у Француској, али није могла наступити јер је Њемачка три мјесеца прије почетка првенства извршила анексију Аустрије. На првенству је побиједила Италија што и није чудно с обзиром да је Мусолини, фашистички диктатор пријетио својим фудбалерима смрћу. Уочи почетка финалне утакмице са Мађарском, италијанским фудбалерима из Рима стигао је телеграм у којем је писало „Побједа или смрт!“ коментаришући садржај телеграма голман Мађарске репрезентације изјавио је након утакмице како је намјерно пропуштао голове плашећи се за животе талијанских играча.
  • Због другог свјетског рата првенства нису одржана 1942. и 1946. године. 1950. првенство је одиграно у Бразилу који је био поштеђен страхота и разарања другог свјетског рата. Међутим, првенство је бојкотовала Аргентина, а Италија се хтјела повући јер је 1949. погинуло осам италијанских играча. Турска је отказала учешће из економских разлога, а репрезентација Индије бојкотовала турнир јер  њиховим играчима није било дозвољено да играју боси. Четрнаест година након првенства амерички фудбалер Џо Гетјенс умро је у затвору на Хаитију. Он није био политички ангажован на Хаитију, али најближи чланови његове породице представљали су опозицију Франсоа Дивалијеу који је уклањао своје противнике, међу којима се нашао и Гетјенс чије тијело никада није пронађено.
  • Свјетско првенство у Енглеској 1966. памти се по сјајној игри репрезентације Сјеверне Кореје која је побиједила Италију и отишла у четврт финале. Након тога, Сјеверна Кореја водила је против Португала резултатом 3:0, али је ипак изгубила утакмицу. Након првенства, фудбалери су у својој земљи дочекани као национални хероји, а многи од њих и данас уживају статус заслужног грађанина.
  • Прије почетка првенства у Мексику 1970. године у центру пажње биле су репрезентације Хондураса и Салвадора које су у квалификацијама играле у истој групи. Утакмицу су обиљежили немири у обе земље и протјеривање становништва што је довело до мобилизације и сукоба двије војске на граници. Рат је кулминирао када су авиони Салвадора бомбардовали глани град Хондураса. За пет дана рата који је остао запамћен као „Фудбалски рат“ убијено је 3000, а више од 100 000 људи избјегло је из обе земље, што у износу на број становника Салвадора и Хондураса износи једну од највећих сеоба становништва те двије земље у историји. Седам дана након потписивања примирја одиграна је мајсторица у којој је Салвадор побиједио након продужетака и отишао на првенство.
  • Првенство у Аргентини 1978. године пратиле су бројне контраверзе. Јохан Кројф и Пол Брајтнер одбили су играти у знак протеста против аргентинске војне хунте на чијем је челу био генерал Хорхе Видела. За вријеме трајања првенства преносиле су се корупционашке гласине о судијама које примају мито и намјештеним резултатима. Након побједе Аргентине над Перуом резултатом 6:0, Бразил је оптужио Аргентинце за намјештање резултата тврдећи како је Перу добио финансијску и материјалну помоћ аргентинске војне хунте. Појавиле су се и гласине како је војна хунта запријетила аргентинским фудбалерима захтијевајући освајање титуле по сваку цијену. Аргентина је у финалу побједила Холандију, а јунак првенстав је био Марио Кемпес.
  • На првенству у Мексику 1986. године најзанимљивију утакмицу одиграле су репрезентације Енглеске и Аргентине. Утакмица је имала јаку политичку позадину с обзиром да су Аргентина и Енглеска 4 године раније, 1982. ратовале због Фокландских острва.
  • На првенству у Италији 1990. године посљедњи пут наступиле су репрезентације Социјалистичке Федеративне Републике Југославије и Чехословачке. А побједа Њемачке је заправо побједа уједињене Њемачке државе.
  • На првенству у Француској 1998. године утакмице су одиграли вјечити политички непријатељи Иран и УСА.

Оваквих примјера има много и сваки спортски догађај, а нарочито побједа могу да се искористе на више начина. Који ће од њих да буде у првом плану, зависи од друштвеног тренутка који је актуелан.

На самом крају, највећу корист од предстојећег СП ће имати Руска федерација и њени становници јер су добили изграђену путну инфраструктуру, врхунске спортске терене, хотеле.

Сваком добронамјерном човјеку жеља је да све манифестације, дакле, и Сп у Русији прођу у миру, без терористичких напада, скандала и судијских афера.

Томислав Гашић

Извор: frontal.rs

Advertisements