У последње две деценије, свакодневно слушамо о српском национализму као неком исконском злу, које је криво за све ратове и страдања на овим просторима. Сви који се изјашњавају као српски националисти аутоматски се жигошу за ратне злочинце. Истиче се да у модерној Европи нема места таквом начину размишљања, нити таквој врсти идеологије и да национализам као „изразито негативну појаву“ треба сузбијати. Иде се чак толико далеко да се српски национализам поистовећује са клерофашизмом и неонацизмом. Идеологија против којих су се српски родољуби увек борили.

Да кренемо од почетка. Шта је уопште национализам? У најширем значењу национализам је родољубље односно љубав према својој нацији. Као синоним за национализам често се јавља и термин патриотизам, који представља љубав према држави- отаџбини (лат. patria-отаџбина) па га као таквог ипак у нијанси између нације и државе, треба разликовати од национализма. Када се узме у обзир горе наведено, да ли се национализам може посматрати као негативна појава? Не може.

Да ли је национализам исто што и фашизам и нацизам? Наравно да није. Проблем се јавља код злонамерног поистовећивања национализма са шовинизмом. Док национализам представља љубав према својој нацији, са друге стране шовинизам представља мржњу према другим нацијама. Сам термин шовинизам има корен у француском језику и настао је по извесном Николасу Шовину, војнику који се наводно борио у Наполеоновим ратовима. Није историјски доказано да је тај војник заиста постојао, али је због особина које су му приписане на неки начин „кумовао“ шовинизму.

Будући да смо направили терминолошке разлике, јасно је да се знак једнакости између национализма/родољубља и патриотизма са једне стране и шовинизма са друге не може ставити. Сада се поставља питање зашто то неки у Србији упорно чине? За чији интерес? Зашто им смета љубав Срба према свом народу и отаџбини? Одговор је врло једноставан: у питању је најобичнији покушај дискредитовања неистомишљеника без аргумената. Када у земљи имате наметнуту борбу јер нам се силом отима територија. Летаргија и песимизам или друга крајност, агресија и фрустрације владају масом због трпљења неправде. Из свега наведеног исти ти центри распарчавања наше отаџбине, намећу нам поремећене системе вредности у којима се изокреће љубав у мржњу, лажно представљајући патриотозам у шовинизам.

У Србији која је највеће жртве дала за слободу свог народа, никоме не смемо да дозволимо да нам забрањује лажним етикетирањем национализам. Стога остаје нам само нада да ћемо се бар по овом питању ујединити, и да се више никада неће десити да се стидимо што волимо сопствену земљу.

„Патриотизам није идеологија, то је ствар кућног васпитања. То те научи баба“, рекао је Мома Капор, зато будимо васпитани! Живела Србија! Волимо Србију!

Фото: srpskadesnica.rs
Фото: srpskadesnica.rs

Миша Вацић, председник Српске деснице

Advertisements