Мало је познато да је авијација Војске Југославије на почетку НАТО агресије бомбардовала положаје Ослободилачке војске Kосова. Акција је била потпуно успешна и није било такозване колатералне штете, каже бригадни генерал у пензији Срето Малиновић, ратни командант 98. ловачко-бомбардерско авијацијског пука који је авионима типа „орао“ бомбардовао положаје ОВK. Авиони НАТО снага нису нападали југословенске „орлове“

Одмах по почетку напада НАТО-а 3. армија ВЈ тражила је од Ваздухопловства да нападне положаје ОВK, и прецизно им одредила места и објекте које је потребно бомбардовати, као и у које време, док је команда 98. пука одредила састав посада авиона, као и поредак летења и маневар, рекао је Срето Малиновић у емисији „Дозволите…“.

Већ прво јутро после почетка НАТО бомбардовања почели смо ударе по камповима, касарнама и командним местима такозване ОВK, чиме су постигли потпуно изненађење и унели дезорганизацију и пометњу у терористичке редове, што су наше колеге из подржаваних јединица зналачки искористиле“, објаснио је генерал Малиновић.

Малиновић је објаснио да су авиони типа „орао“ у акцијама против ОВK користили невођене бомбе и ракете, авионске топове, али нису користили вођене ракете, док је сама акција трајала мање од 10 дана.

– Чињеница да није било захтева за понављањем дејстава, као и, што је још важније, ни такозване колатералне штете, довољно говори о успешности дејстава и високој професионалности“, истиче Малиновић који је такође као пилот „орла- учествовао у бомбардовање положаја ОВK.

Наш саговорник истиче да је 98. пук био спреман и да су људи били мотивисани да и даље врше акције „посредне ваздухопловне подршке“, али из виших команди није било таквих захтева.

Авиони су полетали са аеродрома Лађевци код Kраљева и Поникве код Ужица, где су били смештени јуришници типа „орао“, а у саставу 98. ловачко-бомбардерско авијацијског пука тада су се налазиле 241. ескадрила „Тигрови“ и 252. ескадрила „Kурјаци са Ушћа“.

НАТО је жестоко бомбардовао Лађевце и Поникве и у тим нападима 98. пук је изгубио два авиона на земљи, више њих је оштећено, а писте и остала аеродромска инфраструктура су тешко оштећени. Ова јединица имала је једног погинулог пилота. Током напада на положаје ОВK 25. марта 1999. године погинуо је потпуковник Живота Ђурић, командант 241. ескадриле.

– Животи је припала вечна слава. Нама, његовим саборцима и породици, туга, понос и сећање. А долазећим генерацијама, то је путоказ и обавеза да изуче, поштују и да памте- истакао је Малиновић.

Advertisements