Оптужбе на рачун Русије да је умешана у антивладине протесте у Француској Запад темељи на покушајима Москве да ослаби Европску унију, као и саму Француску, међутим реалност, као и структура трговинске сарадње те две земље говори супротно, сматрају аналитичари.

Лист „Тајмс“ је објавио да су се на Твитеру појавиле стотине налога наводно повезаних са Русијом, на којима је свакодневно објављивано више од 1.500 порука како би се „повећао обим уличних протеста“ у Француској. С тим у вези, француски министар спољних послова Жан Ив ле Дријан изјавио је да је Генерални секретаријат за одбрану и националну безбедност Француске покренуо истрагу тим поводом.

Како објашњавају експерти, у свету постоји много кругова који могу бити заинтересовани за дестабилизацију земаља западне Европе, а међу њима могу да се нађу и поједини из Америке. Али, када је реч о Русији, да би уопште слика постала јаснија, неопходно је за почетак објаснити каква је тренутна политичка али и економска структура сарадње Москве и Париза.

Пољски политиколог Рафал Хведорук тврди да Русија нема политички интерес да ослаби власт актуелног председника Француске Емануела Макрона јер руски олигарси у највећој мери зависе од извоза сировина у Западну Европу. Са таквом тврдњом сагласна је и професорка са Међународног државног универзитета за међународне односе у Москви Евгенија Обичкина, која додаје да је са Француском, и поред одрешених потешкоћа, заправо постигнут дијалог, те постоје заједнички политички погледи.

У крајњој линији, тај дијалог се огледа пре свега у ставу по питању Сирије, али и у сарадњи када је реч о борби против исламског екстремизма. Иако актуелна сарадња није на нивоу оних односа који су постојали у време Жака Ширака или Франсоа Митерана после Хладног рата, па чак ни у време Николе Саркозија, она, међутим, боља је него када је на челу Француске био Франсоа Оланд.

Обичкина такође тврди да онај ко тражи некакав „руски траг“ у актуелним догађајима у Француској значи само да тај неко не разуме друштвену реалност, као ни инструменте и принципе деловања друштва у Француској, баш као и узроке њених економских проблема. Стога је потребно сагледати до које мере су француске компаније инфилтриране у економију Русије.

„Француске компаније не напуштају руско тржиште, а француски привредници који су већ ангажовани у Русији, не желе да оду. Сарадња на том нивоу се сасвим фино развија. Главни проблем су америчке санкције, те уопште није важно да ли је на власти Макрон или неко други, јер се ствар решава управо између компанија – они ризикују да дођу у лошу позицију у односима са САД и са америчким економским, банкарским системом, јер очигледно немају намеру да оду са руског тржишта“, истиче.

Поред тога, сарадњу између Русије и Француске не треба само сврставати на билатерални ниво, већ и на остала важна питања међународне безбедности, а пре свега када је реч о ситуацији на Блиском истоку. Самим тим, истиче Обичкина, слабљење Макрона ни у том сегменту не иде Москви наруку.

Али вратимо се на питање коме би, међутим, ова ситуација ишла наруку. Како тврде стручњаци, интерес да немачко-француски план по питању преузимања лидерства у Европи не успе, након одлуке Велике Британије да напусти Европску, унију може се приметити у другим центрима моћи на Западу, а ту се у вечито мисли на Америку. Обичкина, стога, истиче да је изузетно згодно да западни политичари користите флоскулу: „Русија је крива за све“.

„У контексту свеопштих оптужби Русије свима се исплати да за све за шта немају одговор одмах оптуже Москву. У случају Француске, овакав став удаљава дијалог од суштине. У контексту демонизације Русије и њених грађана, шира публика може добити потпуно погрешну слику. Стога, ову тему потребно је разматрати у оквирима научних кругова, европског експертског друштва и оних који утичу на јавно мњење, а то су стручњаци, баш као и медији који се баве руским питањима“, закључује.

И званична Москва се огласила по питању ових оптужби, а портпарол руског председника Дмитриј Песков рекао је да се ради о најчистијим клеветама, јер Русија то што се дешава у Француској сматра искључиво својим унутрашњим питањем.

Advertisements