Ирена Ивић у Милвокију ради као возач аутобуса. У том граду је крајем прошле године учинила херојско дело – зауставила је возило са све путницима у њему, увидевши да босоного дете хода улицом на температури од минус 8 степени.

Истрчала је из аутобуса и кренула према детету. Узела га је и унела у аутобус, а једна путница је понудила своју зимску јакно како би се дете увило у њу и угрејало.

Ирена је са дететом у крилу сачекала полицајце и спасиоце који су га преузели.

“Колико се сећам моја тетка је давно отишла у Америку у потрази за бољим животом”, каже за агенцију Бета Иренин братанац Вук Дробњак, професор виолине у Музичкој школи Корнелије Станковић у Прокупљу.

Он додаје да је његова тетка позната као упорна и храбра особа, а да је након одласка у Америку имала великих проблема пошто са завршеном Педагошком академијом тамо није могла да нађе запослење.

“Како би нашла посао морала је прво да научи језик, а онда и да вози јер је најлакше за наше исељенике било запослити се као возач камиона”, каже Вук и истиче да многи Прокупчани у Америци возе камионе.

“Показало се да је њена одговорност и преданост послу била веома важна па су јој поверили вожњу школског аутобуса, где је најбоље дошла до изражаја њена хуманост и љубав према деци коју је сад целом свету показала”, казе Вук.

Додаје да га ова прича о спасавању бебе није много изненадила јер је Ирена у Прокупљу позната као велики хуманиста, а и потиче из такве фамилије.

Иренин брат Дејан ради већ дуго при Уједињеним нацијама за УНИЦЕФ, а радио је и у ЕУ ПРОГРЕС захваљујући којој су у Прокупљу спроведене многе акције помоћи школама и при изградњи инфраструктуре .

“Поносан сам на своју тетку што је показала толику хуманост и пожртвованост и дала пример Американцима, а посебно што је спасила дете емиграната, који су, како сам чуо побегли од рата из Мјанмара”, истиче Вук Дробњак.


Н.М.

Advertisements