Здравко Понош је данас један од главних људи Народне Странке, Савеза за Србију и човек од највећег поверења Вука Јеремића. У прошлости га јавност памти као Начелника Генералштаба Војске Србије, али његов пут до највишег положаја у војсци обавијен је многим тајнама, сумњивим унапређивањима и страним утицајима. Ко је заправо Здравко Понош?

Након завршене Војне академије у Хрватској своје школовање наставља у Краљевском колеџу за одбрамбене студије у Лондону, а затим завршава курс за више извршиоце у Европском центру за студије сигурности „Џорџ Маршал“ у Немачкој, као и курс европске безбедности у Женевском центру за безбедносну политику. Сви ови центри су центри за обуку западних агената од утицаја. Одатле његова војна каријера напредује мимо свих правила напредовања за добијање чина у војсци.

Тако 2000. године доласком на власт тадашњег ДОС-а ванредно бива унапређен у чин пуковника и отвара прву канцеларију у оквиру Министарства одбране за сарадњу са НАТО. Да би његови ментори из Америке и даље имали послушног човека у Министарству одбране Србије, морали су да га опет унапреде, па је тако 2005. године ванредно унапређен у чин генерала-мајора. Само неколико месеци касније постављен је за Начелника Генераштаба Војске Србије.

Како би доказао послушност својим менторима Здравко Понош морао је да оправда добијени чин генерала-мајора и тако чини још један корак ка његовом служењу Америчкој амбасади и НАТО алијанси. Децембра 2006. године учествује у формирању НАТО војне канцеларије за везу у Београду и исте године указом тадашњег Председника Републике Србије Бориса Тадића, децембра 2006. године, ванредно је унапређен у чин генерал-потпуковника, мимо свих правила о напредовању у војној служби. Заправо, никад се у Војсци Србије није десило да неко напредује два чина за годину дана, а да није ратно стање, али уз помоћ својих америчких ментора за Здравка Поноша је све могуће.

Када помислите да више од овога не може и да је вероватно испунио све задатке својих западних ментора, даћемо вам још само један податак. Године 2010. као помоћник министра спољних послова Вука Јеремића заједно са њим придружује Србију Мултинационалној саветодавној групи регионалног центра за разоружање “RACVIAC”. Здравко Понош тада постаје њен руководилац. Седиште RACVIAC групе је у Хрватској у Загребу.

Здравко Понош је у српској војсци већ декларисан као амерички шпијун у редовима Војске Србије, а сви ови подаци су јавно доступни, чиме свако може да се увери у истинитост наших тврдњи, да је Здравко Понош од почетка своје службе био агент НАТО алијансе и амбасаде САД.

Данас је Здравко Понош извршни директор CIRSD-а, задужен испред Савеза за Србију за критиковање војске и начина рада војних служби, као да је заборавио да је управо он најдеструктивније деловао на наше оружане снаге.

Advertisements